Rešenjem Osnovnog suda u Vranju Kv 74/18 od 30.03.2018. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju K 895/12 od 21.02.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog AA, advokat Stojan Ilić, na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, odredbe člana 438. ZKP i odredbe člana 431. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te ukine pobijana rešenja i spise vrati Osnovnom sudu u Vranju na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će odlučiti da nužni izdaci, na ime zastupanja oštećenih od strane punomoćnika, padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Vranju.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, dela i pravca pobijanja ko ji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stojana Ilića, nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.

Podnetim zahtevom ukazano je na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka uz obrazloženje da su pobijana rešenja nejasna i nerazumljiva, protivurečna sebi i razlozima te da sud nije dao dovoljno razloga o odlučnim činjenicama, čime se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje i na povredu odredbe člana 431. stav 1. ZKP uz obrazloženje da je rešenje kojim se vrši ispravka prethodnog rešenja doneto nakon više od tri godine, te da je isto u međuvremenu postalo pravnosnažno i izvršno i da se kao takvo ne može menjati jer proizvodi pravno dejstvo u odnosu na stranke u postupku pa i u odnosu na sud.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede na koje se ukazuje iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 431. stav 1. ZKP ne spadaju u krug povreda, iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti preko branioca, te je isti odbačen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                            Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                                       Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić