.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 67/2016
02.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.G., zbog krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata D.T., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu KPo3 26/13 od 28.05.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 19/15 od 15.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 02.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu KPo3 26/13 od 28.05.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 19/15 od 15.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu KPo3 26/13 od 28.05.2015. godine okrivljeni I.G. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom od okrivljenog su na osnovu člana 185. stav 5. KZ oduzeti predmeti izvršenog krivičnog dela, kao u izreci presude, te je okrivljeni obavezan da sudu naknadi troškove paušala, kao u izreci presude, a o troškovima krivičnog postupka sud će odlučiti naknadno.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po3 19/15 od 15.09.2015. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog I.G. i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu KPo3 26/13 od 28.05.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. ZKP branilac okrivljenog, advokat D.T. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 15. stav 4, člana 16. stav 1. i 5. u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi odgovornosti, zbog nepostojanja krivičnog dela.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.G., advokata D.T., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu zakona, odredbe člana 15. stav 4. i člana 16. stav 1. i 5. Zakonika o krivičnom postupku navodima da je Viši sud u Beogradu nezakonito postupio kada je nakon zaključenog glavnog pretresa isti ponovo otvorio i naredbom KPo3-26/13 od 18.11.2014. godine odredio dopunsko veštačenje radi provere odbrane okrivljenog, što je, po stavu odbrane, protivno odredbi člana 15. ZKP, kojom je predviđeno da je teret dokazivanja na tužilaštvu i da se dokazi izvode na predlog stranaka, s`tim da sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivurečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio. Ovim navodima branioca okrivljenog, se očigledno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP, koja odredbom člana 485. stav 4. ZKP nije propisana kao zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, iz kog razloga je podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
