Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, branilac okrivljenog M.S., advokat D.P., na osnovu člana 71. stav 1. tačka 5) i člana 483. stav 1. ZKP podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, „člana 439. stav 2. ZKP“ u vezi člana 5. KZ, sve u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te ukine pobijane presude, u delu u kome je okrivljeni oglašen krivim, i predmet vrati Osnovnom sudu u Trsteniku na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da izreka presude ne prati formulaciju optužnog predloga javnog tužioca zbog čega je izreka u tolikoj meri nerazumljiva da se ne može ispitati na pravilan i zakonit način. Po stavu odbrane, prvostepeni sud bespotrebno izostavlja reči: „metalik sive boje krećući se regionalnim putem broj 218 iz pravca Stragara prema centru sela“, dok se kasnije poziva na neki „pravac“; sud u izreci navodi da je okrivljeni imao 2,47 gram promila u „krvi“ dok je u optužnom aktu navedeno 2,47 gram promila u „organizmu“, te u izreci navodi „svestan činjenice da zbog nepridržavanja saobraćajnih propisa može ugroziti javni saobraćaj ali je olako držao da do toga neće doći“, a takođe u izreci presude navedeno „udario ga desnim retrovizorom, nakon čega je oštećeni udario desnim retrovizorom“, što sve po stavu odbrane govori o objektivnom prekoračenju optužbe.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu ocenio kao neosnovane s`obzirom na to da je okrivljeni M.S. oglašen krivim upravo za radnje i postupke koji su mu stavljeni na teret optužnicom Opštinskog javnog tužioca Kt 92/09 od 26.03.2009. godine, te da se, nasuprot stavu branioca, preciziranje izreke prvostepene presude, u odnosu na dispozitiv optužnice javnog tužioca, zasniva na činjeničnom stanju utvrđenom na dokazima koje je prvostepeni sud izveo u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, te su suprotni navodi u zahtevu, da se pravnosnažne presude zasnivaju na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 5. KZ navodima da sud u redovnom krivičnom postupku nije imao u vidu da se radi o banketnom krivičnom delu, što podrazumeva da je za postojanje predmetnog krivičnog dela neophodno da se okrivljeni nije pridržavao odredbi sporednog zakonodavstva odnosno propisa koje uređuju bezbednost drumskog saobraćaja. Time što u presudi nije naveden pun naziv Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima već skraćeni naziv ZOBSP, po stavu odbrane, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen je zakon koji se ne može primeniti te je tako na štetu okrivljenog učinjena povreda odredbe člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet ispitivanja po podnetom zahtevu, pravilno primenjen zakon. Naime, iz činjeničnog opisa dela za koje je okrivljeni M.S. oglašen krivim u redovnom krivičnom postupku proizlazi postojanje svih zakonom propisanih bitnih obeležja „objektivnih i subjektivnih“ krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika. Prvostepeni sud je u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje nalazeći da je okrivljeni postupao protivno odredbi člana 41. stav 2. i odredbi člana 164. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika. Označavanjem Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, skraćenim nazivom, opšteprihvaćenom oznakom ZOBSP nije učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 2) ZKP, te su suprotni navodi u zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                      Dragiša Đorđević, s.r.