Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Munira Bahtijarevića, advokat Zlatan Kurtović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te da se izvršenje kazne zatvora odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Munira Bahtijarevića, advokata Zlatana Kurtovića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu isticanjem da je sud u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP izveo dokaz vršenjem uvida u zapisnike o iskazima saoptuženog DD (prema kome je postupak razdvojen), datom pred OJT u Novom Pazaru dana 26.07.2019. godine i saoptuženog maloletnog ĐĐ (prema kome je postupak obustavljen), datom pred sudijom za maloletnike Višeg suda u Novom Pazaru dana 30.08.2019. godine, da bi nakon toga i pored donetog procesnog rešenja o izvođenju ovih dokaza, ista lica pozvao na rekonstrukciju i prilikom vršenja te procesne radnje istima dao svojstvo svedoka, na koji način je tim licima, suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, duplirano procesno svojstvo, pri čemu je na njihovim iskazima datim u svojstvu svedoka, zasnovan zajednički nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke Dejana Jankovića i trasologa Miroslava Busarčevića, a bez kog dokaza ne bi bila doneta osuđujuća presuda.

Suprotno iznetim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda – da okolnost što su saoptuženi DD i ĐĐ u zajedničkom nalazu i mišljenju sudskih veštaka pogrešno označeni, kao svedoci ne dovodi u pitanje zakonitost njihovih iskaza (strana 16. peti stav obrazloženja prvostepene presude), na strani 3. u trećem stavu obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, posebno imajući u vidu da iz zapisnika o rekonstrukciji od 10.06.2020. godine proizilazi da su ova lica vršenju rekonstrukcije prisustvovala u svojstvu saoptuženih, prema kojima je krivični postupak razdvojen i pravnosnažno okončan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva, navodi se i obrazlaže povreda člana 447. stav 2. ZKP, isticanjem da je drugostepeni sud okrivljenom povredio pravo na odbranu, obzirom da su u obaveštenju o održavanju sednice veća, okrivljenom i njegovom braniocu, navedeni različiti datumi održavanja iste. Međutim, kako povreda navedene odredbe, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istaknute povrede nije upuštao.

Kako uz zahtev, branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu istaknutih povreda člana 32. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić