Zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vlastimir Nikitović, protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Čačku Kž1 59/21 od 29.03.2021. godine, ali iz obzraloženja zahteva proizilazi da je podnet i protiv presude Osnovnog suda u Čačku K 329/19 od 22.12.2020. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine presudu Višeg sudu u Čačku i vrati na ponovno odlučivanje ili okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti. Zahtevom je traženo i da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu odbačen.

Branilac u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da pravnosnažne presude ne sadrže konstitutivni element bića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, obzirom da je u izreci presude izostalo navođenje da u radnjama okrivljenog nema elemenata nekog drugog krivičnog dela, a što je po stavu branioca obavezan element bića krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA su neosnovani, iz razloga jer činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Naime, u konkretnom slučaju, u izreci presude je navedeno da su okrivljeni AA i okrivljeni BB, u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, „sposobni da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima ...., okrivljeni AA kao odgovorno lice Privrednog društva „VV“ iz ..., po prethodnom zajedničkom dogovoru iskorišćavanjem svoga položaja i ovlašćenja pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara ..., iako su bili svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno“. Dodavanje u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika, zakonske formulacije ... „ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, ne predstavlja bitan element bića navedenog krivičnog dela, kako to tvrdi branilac u podnetom zahtevu, već navedena formulacija predstavlja dodatnu obavezu sudu da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede, dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja.

Osim toga, kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela, utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, to su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je okrivljeni trebalo da bude oglašen krivim i osuđen za prevaru, pri čemu je Vrhovni kasacioni sud imao u vidu da je za krivično delo iz člana 208. KZ, u stavu 3. propisan kvalifikovani oblik (...preko 450.000,00 dinara) za koji je predviđena strožija kazna nego za krivično delo iz člana 227. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

U obrazloženju zahteva branilac okrivljenog navodi da su u pravnosnažnim presudama korišćeni nezakoniti dokazi, a kao takve označava veštačenje veštaka ekonomske struke i njegovu dopunu, ali branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost ovog dokaza, već zapravo osporava kredibilitet nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke i ocenu datu od strane nižestepenih sudova.

Kako je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok se suštinski osporava kredibilitet nalaza i mišljenja kao o dopune nalaza veštaka čime se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Takođe se u obrazloženju zahteva ističe i da ničim nije dokazano da je okrivljeni poznavao okrivljenog BB, jer je bio vlasnik privrednog društva “VV“ koje je samostalno poslovalo, a što sve u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja od strane nižestepenih sudova i ocene dokaza u pravnosnažnim presudama. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, koje predstavljaju zakonom dozoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva se ne daje ni jedan razlog zbog kojeg branilac smatra da je došlo do povreda navedenih odredaba zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 484. i 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić