Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2857/11 od 25.10.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, branioca okriljenog B.N., branioca okrivljenog D.B., branioca okriljenog Đ.K., branioca okrivljenog B.K. i okrivljenog Ž.R., branioca okrivljenog B.M., pa je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K br.308/10 od 15.04.2011. godine potvrđena.

Branioci osuđenih K.B. i Ž.R., advokati V.H. i B.D.P. podneli su zahteve za zaštitu zakonitosti protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. u vezi člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahteve uvaži i ukine u celosti ili delimično prvostepenu i drugostepenu presudu, ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu presudu, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi odlaganje odnosno prekid izvršenja pravnosnažne presude u odnosu na ove osuđene.

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi izjavljeni od ovlašćenih lica, blagovremeni i dozvoljeni.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih B.K. i Ž.R. su neosnovani.

Branioci osuđenog K.B. u zahtevu su naveli da je u konkretnom slučaju optužba prekoračena, jer izreka presude u odnosu na ovog okrivljenog sadrži sve elemente krivičnog dela teške krađe, a okrivljeni K. je oglašen krivim za krivično delo razbojništva iz člana 206. KZ, odnosno u konkretnom slučaju, u izreci presude nije navedeno da je okrivljeni K. imao saznanje i umišljaj da će se na mestu izvršenja krivičnog dela zateći oštećeni ili bilo koje drugo fizičko lice, niti da će od strane neposrednih izvršilaca biti upotrebljena sila u cilju savladavanja otpora i pribavljanje imovinske koristi. Takođe u izreci presude nije navedena radnja okrivljenog K. kojom je doprineo izvršenju krivičnog dela, jer nije utvrđeno u čemu se sastoji tvrdnja o čuvanju straže okrivljenog K.

Branioci osuđenog R.Ž. u zahtevu su naveli da je ovaj osuđeni imao saznanja o namerama drugih saokrivljenih da se izvrši krivično delo teške krađe, i da je njegov umišljaj za izvršenje krivičnog dela razbojništva situacioni – nastao je tek u trenutku ulaska u kuću i saznanja da se oštećeni nalazi u kući - pa je sud, osudivši ga za krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, primenio zakon koji se nije mogao primeniti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenih K.B. i R.Ž. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer je sud na utvrđeno činjenično stanje tokom ovog krivičnog postupka pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenih K.B. i R.Ž. stiču subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Naime, navodi sadržani u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih B.K. i Ž.R. neosnovano su isticani i u žalbama branilaca ovih osuđenih izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni B.K. i Ž.R. oglašeni krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r.                                                                                        Dragiša Đorđević, s.r.