Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 br.10/15 od 17.06.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog P.D. i njegovih branilaca – advokata D.P. i A.Ć., a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1386/14 od 26.01.2015. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog P.D. – advokat D.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1386/14 od 26.01.2015. godine i Kž3 br.10/15 od 17.06.2015. godine, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), konkretno zbog povrede odredaba članova 438. stav 1. tačka 11, 438. stav 2. tačka 1. i tačka 2, člana 440. st. 1. i 2, člana 439. stav 1. tačka 1. i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1386/14 od 26.01.2015. godine i Kž3 br.10/15 od 17.06.2015. godine tako što će doneti oslobađajuću presudu prema okrivljenom P.D., ili da pobijene presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac je u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (koji pogrešno označava kao povrede iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima i njihovim braniocima, međutim u obrazloženju zahteva u vezi sa ovim povredama navodi se da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda prava okrivljenog na pravičnu odbranu, jer ni drugostepena, a ni trećestepena presuda ne sadrže analizu o pravnoj osnovanosti mišljenja Pravne uprave Ministarstva odbrane DZ SCG u vezi sa raspolaganjem vojnom imovinom, a koje je u pravnosnažnoj presudi korišćeno kao ''krunski dokaz'' o učinjenom krivičnom delu. Nadalje, u zahtevu se ukazuje da okrivljeni nije doneo protivpravnu odluku, odnosno da u donošenju odluke okrivljenog o zaključenju ugovora nije bilo protivpravnosti, te da je prilikom donošenja pravnosnažnih presuda sud ignorisao kako mišljenje Direkcije za imovinsko pravne poslove, tako i materijalne dokaze o ovlašćenjima okrivljenog da donese spornu odluku o ustupanju plovnog sredstva Vojske SCG.

Iz iznetih navoda, dakle, proizilazi da se drugostepena i trećestepena presuda suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Pored toga, zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažna presuda pobija se zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te zbog povrede člana 440. st. 1. i 2. i člana 441. stav 1. ZKP, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. i iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, odnosno na razloge koji nisu taksativno nabrojani odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.D. odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                   Vesko Krstajić, s.r.