Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je u ovom krivičnom postupku prethodno bila doneta prvostepena presuda, koja je po žalbi okrivljenog i njegovog branioca ukinuta, uz nalog drugostepenog suda da se u ponovnom postupku utvrdi namera omalovažavanja privatnog tužioca od strane okrivljenog, nakon čega je u ponovljenom postupku, privatni tužilac dopunio privatnu tužbu, uvođenjem elementa namere omalovažavanja, naznačivši da se radi o preciziranju privatne tužbe. Branilac okrivljenog navodi da se u ponovljenom postupku nikakva količina krivično-pravnog sadržaja ne može staviti na teret okrivljenom, ako je prethodna presuda ukinuta po žalbi okrivljenog i njegovog branioca, naročito ne u pogledu namere omalovažavanja, koja je bitan elemenat krivičnog dela u pitanju. Kako su prema navodima zahteva, nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju to učinili, pobijanim presudama učinjena je povreda člana 453. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Odredbom člana 170. stav 1. KZ propisano je da ko uvredi drugog kazniće se novačnom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara, a stavom 2. propisano je da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od 80 do 240 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 150.000 do 450.000 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda odredbom člana 170. stav 1. i 2. KZ namera omalovažavanja nije propisana kao subjektivni elemenat krivičnog dela uvrede i ne predstavlja bitan elemenat ovog krivičnog dela. Preciziranjem optužnog akta, dodavanjem namere omalovažavanja, koja je sadržana i u izreci prvostepene presude, nije povećana kriminalna količina koja je okrivljenom stavljena na teret, a za koju je kasnije i oglašen krivim i što je drugostepeni sud potvrdio.

Iz navedenog razloga po nalaženju ovoga suda u konkretnom slučaju nema povrede člana 453. ZKP niti je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                        Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić