Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, obavezani su okrivljeni da u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude sudu isplate troškove krivičnog postupka i to okrivljeni G.L. iznos od 525.240,00 dinara, okrivljena LJ.D. iznos od 2.490,00 dinara i okrivljena M.K. iznos od 2.490,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1131/14 od 24.03.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i između ostalih žalbe branilaca okrivljenog G.L., LJ.D. i M.K. i presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.260/13 od 20.06.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branilac okrivljenog G.L., advokat Đ.P., zbog povrede zakona na štetu okrivljenog iz člana 485. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da se presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, povrede člana 68. tačka 10. ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i suđenje prvostepenom sudu ili da pobijane presude preinači na taj način što će okrivljenog G.L. osloboditi optužbe,

-branilac okrivljenih LJ.D. i M.K., advokat M.L., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da se presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi izjavljeni od ovlašćenih lica, blagovremeni i dozvoljeni.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih G.L., LJ.D. i M.K. su neosnovani.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih LJ.D. i M.K. ukazuje na na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP navodima da izreka presude ne sadrži oblik vinosti u odnosu na kvalifikatornu okolnost krivičnog dela za koje su okrivljene oglašene krivim – maloletnost okrivljenih, a što predstavlja bitan elemenat krivičnog dela bez koga ono ne postoji.

Iz izreke i obrazloženje prvostepene presude proizilazi da su okrivljena LJ.D. i okrivljena M.K., zajedno sa drugim saokrivljenima u ovom krivičnom predmetu, u vreme, na način i na mestu bliže opisano u izreci prvostepene presude, sposobne da shvate značaj svojih dela i upravljaju svojim postupcima, svesne da su njihova dela zabranjena, izvršile krivična dela za koja su oglašene krivim prema maloletnim oštećenima, svesno želeći njihovo izvršenje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda kvalifikatorna okolnost krivičnog dela za koje su okrivljena LJ.D. i okrivljena M.K. oglašene krivim – maloletnost oštećenih, obuhvaćena je umišljajem okrivljenih, što proizilazi iz činjeničnog opisa krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude, kao i iz obrazloženja iste, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovih okrivljenih neosnovani.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih LJ.D. i M.K. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP navodima da su okrivljene oglašene krivim za radnje koje nisu navedene u činjeničnom delu optužnog akta čime su dovedene u nepovoljniji položaj, jer je sud izašao iz okvira radnji iz optužnog akta i isti prekoračio.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih LJ.D. i M.K. da se u odnosu na ove okrivljene ne navodi ni jedna konkretna radnja iz koje bi proizilazila zakonska obeležja krivičnog dela za koje su oglašene krivim, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.L., kojima se ukazuje da je na potpuno pogrešno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, odnosno odredba člana 388. stav 1. u vezi člana 35. KZ u odnosu na ovog okrivljenog, kao i navodi branioca okrivljene LJ.D., kojima se ukazuje da se u radnjama ove okrivljene ne stiču elementi krivičnog dela u pomaganju već krivičnog dela u saizvršilaštvu, čime se zahtevima branilaca okrivljenih G.L. i LJ.D. ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u pobijanim presudama.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih G.L., LJ.D. i M.K., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenih G.L., LJ.D. i M.K., isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju ne postoji prekoračenje optužbe a da se u radnjama ovih okrivljenih stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnih dela za koje su oglašeni krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Nadalje, imajući u vidu odredbu člana 388. stav 2. KZ koja propisuje da će se delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac kazniti kaznom propisanom za delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neke druge od navedenih načina izvršenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da precizirajući radnje izvršenja, i menjajući iste u odnosu na optužni akt, sud ni u kom slučaju nije mogao prekoračiti optužbu obzirom da je krivično delo učinjeno prema maloletnim licima, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih LJ.D. i M.K. kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu povrede člana 68. tačka 10. ZKP kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, na šta se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.L., obzirom da isto u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.