Na osnovu člana 193. i 196. ZKP okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka i to okrivljeni D.J. iznos od 1.755,70 dinara, a okrivljeni D.M. iznos od 27.774,16 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Istom presudom prema okrivljenima D.J. i D.M. izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to od okrivljenog D.J. opojna droga – marihuana neto mase 530,7 grama a od okrivljenog D.M. opojna droga – marihuana neto mase 290,3 grama i neto mase 3.191,9 grama.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3168/13 od 03.12.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini, branioca okrivljenog D.J. i branioca okrivljenog D.M. a presuda Višeg suda u Jagodini K. 199/11 od 01.04.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.J., advokat N.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovnu odluku.

Branilac okrivljenog D.M., advokat S.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3168/13 od 03.12.2013. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3168/13 od 03.12.2013. godine ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J., adv. N.S., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.J, adv. N.S., je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog D.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, jer presudom nije potpuno rešen predmet optužbe obzirom da je „sud rešio samo deo optužnice koji se odnosi na držanje opojne droge marihuane na dan 08.09.2011. godine, a ne i na deo optužnice koji se odnosi na period od 2010. do 2011. godine“.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okr. D.J. oglašen krivim zato što je „dana 08.09.2011. godine neovlašćeno radi prodaje držao marihuanu ...“ čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju, predmetno krivično delo je izvršeno sa više radnji, s tim što je prvostepeni sud, na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio na glavnom pretresu izostavio pojedine radnje, koje su ulazile u sastav tog krivičnog dela, a koje nisu dokazane, s obzirom da ne može u izreci presude za pojedine delove činjeničnog stanja istog krivičnog dela doneti oslobađajuću, a za druge radnje osuđujuću presudu, a u presudi dao je razloge zbog čega je našao da nisu dokazane, odnosno zbog čega ih je izostavio iz izreke presude (strana 21 i 22 obrazloženja prvostepene presude).

Iz navedenog proizilazi da to što je prvostepeni sud radnje za koje je našao da nisu dokazane (da je okrivljeni u periodu od 2010. do 2011. godine stavio u promet marihuanu) izostavio iz činjeničnog opisa krivičnog dela, ne može imati značaj bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, kako se neosnovano navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, već je prvostepena presuda i povoljnija po okrivljenog u odnosu na optuženje i brojnost radnji koje su okrivljenom stavljene na teret.

Takođe, drugostepeni sud nije učinio navedenu povredu zakona kada je odbio žalbu branioca okrivljenog D.J. i potvrdio prvostepenu presudu, a zakonitost prvostepene presude ispitao je u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, koji zakonik se primenjuje od 01.10.2013. godine, dakle i u vreme odlučivanja o žalbama, pa je tako zakonitost prvostepene presude i postupka koji je prethodio njenom donošenju cenio po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) koji je bio na snazi u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude u ovoj krivičnoj stvari.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata N.S.

Nadalje, kao razlog za podnošenje zahteva branilac okrivljenog D.J., navodi povrede odredaba člana 15. i člana 16. stav 1. ZKP, čime osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza (da sud DNK analizom utvrdi da li postoje tragovi na PVC kesi u kojoj je bila opojna droga) što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog D.J. u odnosu na povredu zakona – član 438. stav 1. tačka 8. ZKP odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci pod I presude.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., adv. S.S., u smislu člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je ovaj zahtev nedozvoljen iz sledećih razloga:

U zahtevu branioca okrivljenog D.M., kao razlog podnošenja zahteva, navodi i obrazlaže povredu zakona iz člana 447. stav 2. ZKP „jer drugostepeni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 447. ZKP iako je propustio da o sednici veća obavesti okrivljenog“.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana određeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativno nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4 i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1., član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4.) te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da ova povreda zakona ne predstavlja zakonikom (član 485. stav 4. ZKP) dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, (zbog koje povrede može uputiti inicijativu RJT za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u skladu sa ustavnim pravom upućivanja predloga državnim organima – član 56. Ustava RS), pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci pod II ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.