Branilac okrivljenih B.P. i D.T., advokat P.T., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 16. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i donese presudu kojom se pobijane presude preinačavaju u oslobađajuće, jer nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret i za koje su osuđeni.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenih B.P. i D.T., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da pitanje dogovora okrivljenih oko organizovanja grupe ljudi i njihovog učešća u organizaciji protesta, sud nije utvrdio, te da nijednim izvedenim dokazom nije potkrepljena činjenica da su okrivljeni bili organizatori – kolovođe takvog okupljanja, a da se ni iz prvostepene ni iz drugostepene presude ne vidi koje su to radnje okrivljeni preduzeli u pravcu organizovanja grupe ljudi, osim dostavljanja obaveštenja OUP.

U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je za postojanje predmetnog krivičnog dela bitno šta su okrivljeni kao „kolovođe“ učinili na organizaciji grupe ljudi da bi im se stavljalo na teret da su bili kolovođe grupe, a sam čin dostavljanja obaveštenja OUP-u o organizovanju grupe koja će pokušati da kroz samopomoć povrati imovinu PP „E.“ ne znači i organizaciju ove grupe. Prema stavu branioca u konkretnom slučaju iz utvrđenog činjeničnog stanja i izvedenih dokaza proizlazi da je jedina radnja okrivljenih u ovom slučaju bila dostavljanje obaveštenja OUP-u Šid o organizovanju skupa.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenih iznetim navodima zahteva ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama i time suštinski osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 16. stav 5. ZKP i u vezi sa tim navodi da se, čak i u slučaju da ima indicija da su okrivljeni organizatori grupe, ali je nemoguće utvrditi sa izvesnošću činjenice važne za donošenje sudske presude, postojeće činjenice se moraju tumačiti u korist okrivljenog, te se oslobađajuća presuda donosi kada sud ostane u sumnji da li su okrivljeni učinili krivično delo i u tom slučaju se jedna utvrđena činjenica prema samom zakonu tumači kao utvrđena u korist okrivljenog po principu – u slučaju sumnje, presuditi u korist okrivljenog.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 16. stav 5. ZKP, niti po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih B.P. i D.T. ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                     Janko Lazarević,s.r.