.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 935/2015
04.11.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.S., zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., adv. M.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K 1070/2014 od 27.03.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 94/15 od 03.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2015. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., adv. M.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K 1070/2014 od 27.03.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 94/15 od 03.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu 1K 1070/2014 od 27.03.2015. godine, okrivljeni D.S. oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i istovremeno na osnovu člana 195. stav 4. i člana 65. stav 2. Krivičnog zakonika određeno je da će se utvrđena kazna zatvora izvršiti ako okrivljeni u roku od 120 dana ne isplati zaostale rate dečijeg izdržavanja za mal.oštećenog K.S., na način i u visini kako je to predviđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Pančevu P2 398/11 od 15.09.2011. godine a koja odluka je pravnosnažna dana 15.09.2011. godine.
Istovremeno je odlučeno da odluka o troškovima postupka biće doneta posebnim rešenjem.
Presudom Višeg suda u Pančevu Kž 94/15 od 03.06.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.S., adv.M.R. i presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K 1070/2014 od 27.03.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkom javnom tužiocu i braniocu okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Branilac okrivljenog D.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih presuda povređen zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, jer u izreci prvostepene presude nije izričito navedeno kada je presuda Osnovnog suda u Pančevu P2 398/11 od 15.09.2011. godine postala izvršna te u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.
Naime, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni D.S. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika.
Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.S. je isticao već u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 3 obrazloženja, dao veoma jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.
Pored iznetog Vrhovni kasacioni sud nalazi da je bez uticaja navod zahteva da u izreci prvostepene presude nije izričito navedeno kada je presuda Osnovnog suda u Pančevu P2 398/11 od 15.09.2011. godine postala izvršna, s obzirom da u konkretnom slučaju navedena presuda postala je izvršna danom pravnosnažnosti, a shodno odredbi člana 15. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11 ... 139/2014), pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.
Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni D.S. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, pa suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
