Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog D.N., advokat M.M., podnela je na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te donese presudu kojom će ukinuti ili preinačiti presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 651/15 od 14.07.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se, bez izričitog numeričkog označavanja, ukazuje na povredu krivičnog zakona navodima da je donošenjem pobijanih osuđujućih presuda povređen zakon na štetu okrivljenog D.N. Time što promet robe uopšte nije obavljen i time što je okrivljeni D.N. izdavao fiktivne račune u radnjama okrivljenog se nisu stekla sva bitna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer po stavu odbrane, nedostaje zakonito stečen prihod kao jedan od bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela. Po stavu odbrane, za postojanje predmetnog krivičnog dela bilo je nužno davanje lažnih podataka od strane okrivljenog, o zakonito stečenim prihodima u nameri potpunog ili delimičnog izbegavanja plaćanja poreza. Odbrana nalazi da u radnjama okrivljenog postoji deliktna radnja, a možda i krivično delo falsifikovanje isprave što je blaže krivično delo od krivičnog dela za koje je pravnosnažno osuđen.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.N., advokata M.M., ocenio kao neosnovane. S`obzirom na to da je na navedene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na identičan način ukazivao branilac okrivljenog D.N., u postupku po redovnom pravnom leku, te da Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, kao jasne i dovoljne, razloge koje je na stranama 7, 8 i 9 dao Osnovni sud u Jagodini u presudi K 1208/10 od 10.03.2015. godine, te na stranama 4 i 5 Apelacioni sud u Kragujevcu u presudi Kž1 651/15 od 14.07.2015. godine, to ovaj sud upućuje na date razloge, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Navodima branioca okrivljenog u zahtevu da konkretnim radnjama okrivljenog nije preneta korist kupcu; da nisu nastali troškovi poslovanja; da sud nije pravilno cenio nalaze tri veštaka ekonomske struke ..., ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - odredbu člana 440. ZKP, koja odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te o tom delu zahteva Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao.

Takođe, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje, bez ikakvog obrazloženja, na povredu zakona - odredbu člana 485. stav 2. ZKP, a kako Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 489. stav 1. ZKP pobijane pravnosnažne odluke ili postupak koji je prethodio njihovom donošenju ispituje u okviru razloga iz člana 485. stav 1. ZKP, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu ni o ovom delu zahteva nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.