Istom presudom obavezan je okrivljeni AA da plati troškove postupka sudu obračunate u paušalnom iznosu od 9.000,00 dinara u roku od 90 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu K.br.271/18 od 17.04.2019.godine ispravljena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu K.r.271/18 od 12.03.2019.godine na način što se na drugoj strani u stavu devet, iza reči izvršenja, kao i u obrazloženju presude na strani devet u poslednjem stavu dodaje „kao i da isplati troškove postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu u iznosu od 3.600,00 dinara uplatom na račun u roku od 90 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja“, dok je u preostalom delu presuda ostala nepromenjena.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 168/19 od 05.08.2019.godine, delimičnim uvažavanjem žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu K.br.271/18 od 12.03.2018.godine u delu odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka tako što je okrivljenom AA za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u periodu od 3 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne počini novo krivično delo, te je istovremeno osuđen na novčanu kaznu od 25.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca do svakog 10-tog u mesecu računajući od dana pravnosnažnosti presude, dok je shodno članu 264. stav 1. ZKP, obavezan okrivljeni AA da Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu uplati iznos od 3.600,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka koji su isplaćeni unapred iz sredstava tužilaštva i to na račun Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu u roku od 3 meseca računajući od dana pravnosnažnosti presude, dok su žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca odbijene kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Vrbasu K.br.271/18 od 12.03.2018.godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Luka Jovović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, povrede člana 261. stav 2. tačka 7) u vezi člana 265. stav 1. ZKP, kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke (član 488. stav 2. ZKP). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u svom zahtevu navodi da je iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim izostalo navođenje koje je oružje okrivljeni posedovao, čije posedovanje nije dozvoljeno građanima, kao i da sud nije utvrdio postojanje direktnog umišljaja, tako da u opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude, nedostaju svi subjektivni i objektivni elementi bića tog krivičnog dela, na koji način je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz izreke prvostpene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer je 13.07.2014.godine, na način i na mestu bliže opisanom u izreci te presude, neovlašćeno držao oružje i municiju u svojoj kući u ormanu, između ostalog i tri metaka čije držanje nije dozvoljeno građanima i to jedan metak kalibra 7,6 mm koji spada u pancirno zapaljivu municiju, jedan metak kalibra 7,62 mm, koji spada u obeležavajuću municiju i jedan metak kalibra 12,7 mm koji spada u pancirno zapaljivi projektil.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim, između ostalog i zbog držanja tri metka, čije posedovanje nije dozvoljeno građanima, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ovog okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na nedostatak objektivnog elementa krivičnog dela, i u vezi s tim na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovog suda ocenjen je kao neosnovan.

Što se tiče navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela koje u opisu radnji izvršenja datog u prvostepenoj presudi ne sadrži subjektivni elemenat-direktan umišljaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su i navedeni navodi zahteva neosnovani. Naime, navode sadržne u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je iste ocenio kao neosnovane i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa direktnim umišljajem (strana tri stav osam i strana četiri stav jedan drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi i da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer se držanje tri metaka koja su građanima zabranjena za držanje ne mogu istovremeno biti i otežavajuća okolnost kako je to cenio drugostepeni sud i biće krivičnog dela.

Odredbom člana 348. stav 1. KZ (koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela) propisano je da ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine i novčanom kaznom, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom.

Kako je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda za postojanje objektivnog elementa krivičnog dela iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ dovoljno posedovanje jednog komada municije čija izrada. prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, a u konkretnom slučaju okrivljeni AA je oglašen da je držao tri metka čije držanje nije dozvoljeno građanima, što prevazilazi količinu koja je potrebna za postojanje objektivnog elementa krivičnog dela za koje je oglašen krivim, držanje tri metaka čije držanje nije dozvoljeno građanima može se uzeti kao otežavajuća okolnost, pa drugostepenom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se na navedeni način zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi i da u odnosu na okrivljenog nije primenjen blaži zakon, imajući u vidu da se u periodu izvršenja dela do donošenja presude zakon menjao i da je nejasno zašto je okrivljeni osuđen i na novčanu kaznu, čime se ukazuje na povredu iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP.

Okrivljeni AA je oglašen krivim da je krivično delo iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršio dana 13.07.2014.godine.

Član 348. KZ koji je bio u primeni od 01.01.2013.godine do 31.05.2017.godine propisivao je u stavu 1. kaznu zatvora od 3 meseca do 3 godine i novčanu kaznu, dok je stav 2. istog člana propisivao kaznu zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčanu kaznu.

Članom 348. KZ koji je u primeni od 01.06.2017.godine propisano je da će se učinilac ovog krivičnog dela iz stava 1. ovog člana kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, a učinilac krivičnog dela iz stava 2. ovog člana zatvorom od 1 do 8 godina i novčanom kaznom.

Imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 348. stav 2. u vezis tava 1. KZ, koji je važio u vreme izvršenja dela – 13.07.2014.godine (primenjivao se od 01.01.2013.godine do 31.05.2017.godine), koji je u stavu 2. propisivao da će se učinilac kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, a da je istim članom koji se primenjuje od 01.06.2017.godine zaprećena kazna u stavu 2. člana 348. KZ zatvor od 1 do 8 godina i novčana kazna, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u odnosu na AA primenjen je blaži zakon, koji je propisivao blažu kaznu, a to je u konkretnom slučaju zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a kazna je ovom okrivljenom odmerena u okvirima zakonom propisanog minimuma i maksimuma, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, obzirom da navedena povreda zakona ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić