Istom presudom okrivljeni AA obavezan je da plati sudu paušalni iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja i određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, a da će se o njihovoj visini odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 395/19 od 04.07.2019. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini i povodom te žalbe i žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini K 7/17 od 18.02.2019. godine pa je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.12.2013. godine do 08.01.2014. godine i izrečena mu je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri godine s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Navedenom presudom obavezan je okrivljeni AA da plati sudu na ime paušala novčani iznos od 10.000,00 dinara, troškove krivičnog postupka nastale pred prvostepenim sudom o čijoj visini će odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem kao i troškove krivičnog postupka nastale pred sudom pravnog leka – drugostepenim sudom, o čijoj visini će se odlučiti posebnim rešenjem, a sve u roku od 15 dana od dana prijema odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja, a žalba branioca okrivljenog AA je odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 395/19 od 04.07.2019. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nenad Sadžaković zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 9) i 10) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu i istovremeno odluči da se izvršenje te presude odloži.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je drugostepeni sud povodom žalbe branioca okrivljenog izjavljene po svim zakonskim osnovima i po podnetoj žalbi Višeg javnog tužioca u Jagodini, koji je žalbu izjavio samo zbog odluke o krivičnoj sankciji i meri bezbednosti, utvrđujući drugačije činjenično stanje na pretresu, povredio pravo okrivljenog propisano članom 453. ZKP i preinačio prvostepenu presudu na štetu okrivljenog, jer se zabrana preinačenja na gore odnosi i na činjenično stanje. Na navedeni način prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Kako je u konkretnom slučaju žalbu protiv presude Višeg suda u Jagodini K broj 7/17 od 18.02.2019. godine izjavio Viši javni tužilac u Jagodini i branilac okrivljenog AA, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP jer su na prvostepenu presudu žalbe izjavljene kako u korist tako i na štetu okrivljenog, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AAu zahtevu navodi da je drugostepeni sud učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i prekoračio otpužbu, jer je sam menjao činjenično stanje i u izreci presude naveo da je okrivljeni povredio odredbu člana 21. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima „jer svoje vozilo nije izmestio u levu stranu van putanje kretanja bicikliste“, iako to nije stajalo u preciziranoj otpužnici, a do završetka glavnog pretresa javni tužilac nije vršio uređenje optužnice.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Jagodini Kto 23/14 od 14.03.2014. godine, koja je izmenjena podneskom Višeg javnog tužilaštva Kto 23/14 od 12.12.2018. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, koje je izvršio u vreme, na način i na mestu bliže opisano u dispozitivu optužnice, tako što između ostalog, zbog obnevidelosti usled alkoholisanosti biciklistu BB, koga je mogao jasno da uoči ispred sebe, uopšte nije uočio da se kreće u istom smeru i brzinu i način kretanja svog vozila nije prilagodio trenutnoj saobraćanoj situaciji, tako da ne ugrozi bezbednost bicikliste kao učesnika u saobraćaju, već nastavljajući da se kreće istom brzinom, ne preduzimajući kočenje niti pomerajući svoje vozilo ulevo van putanje kretanja bicikliste prednjim desnim delom svoga automobila udario u korpu iznad zadnjeg točka bicikliste i biciklistu u predelu leve potkolenice od kog udarca je biciklista nabačen na putničko vozilo.

Iz izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 395/19 od 04.07.2019. godine proizilazi da je okrivljeni AA u vreme, na način i na mestu bliže opisano u izreci te presude u fazi srednje teškog stepena alkoholisanosti, zbog čega nije bio sposoban da bezbedno upravlja vozilom niti da osmatra put ispred sebe i uočava druge učesnike u saobraćaju, protivno članu 21. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer svoje vozilo nije izmestio u levu stranu van putanje kretanja bicikliste svestan da usled takve vožnje mogu nastupiti štetne posledice pa je na to pristao ali je olako držao da do toga neće doći, i da zabranjena posledica neće nastupiti, a do koje je došlo.

Odredbom člana 21. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da je vozač dužan da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobraćaja, drži vozilo na takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila, odnosno učesnika u saobraćaju, da ne izaziva opasnost i ne ometa druge učesnike u saobraćaju.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj otpužnici.

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema ako sud presudu zasniva na činjeničnom stanju utvrđenom na pretresu koji se kreće u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici pod uslovom da se radi u osnovi o istom događaju.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je prilagodio izreku drugostepene presude činjeničnom stanju koje proizilazi iz dokaza izvedenih na pretresu pred drugostepenim sudom, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje optuženja već je samo konkretno naveden član zakona koji je ponašanjem okrivljenog (koje je na isti način opisano u preciziranoj optužnici i u izreci drugostepene presude) povređen – član 21. Zakona o bezbezdnosti saobraćaja na putevima, tako da po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude, niti je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                             Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić