Oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka na način bliže opisan u izreci prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž 218/18 od 28.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. Peke Obradovića, a presuda Osnovnog suda u Kuršumliji 2K 4/18 od 23.08.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Peko Obradović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA adv. Peke Obradovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tač.1) i 2) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, odnosno nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog AA, adv. Peko Obradović, zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u izreci prvostepene presude nema elemenata protivpravnosti tj. nije navedena svest o protivpravnosti, pa stoga krivično delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni AA „dana 14.06.2015. godine ... u stanju uračunljivosti, upravljajući putničkim motornim vozilom...“ na način opisan u izreci, „bio svestan da usled tako nepropisne vožnje mogu nastupiti zabranjene posledice, ali je olako držao da one neće nastupiti.“

Opisane radnje u izreci prvostepene presude, kao i navođenje da je okrivljeni „bio svestan da usled tako nepropisne vožnje mogu nastupiti zabranjene posledice, ali je olako držao da one neće nastupiti“, nesumnjivo označavaju svest okrivljenog o zabranjenosti svog dela.

Nalazeći da činjenični opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude, sadrži sve elemente krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa i elemente protivpravnosti, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da donošenjem pravnosnažnih presuda nije povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih pravnoosnažnih presuda povređen i krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je primenjen zakon koji se ne može primeniti tj. primenjena blanketna odredba člana 32. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br.24/2018), koji je stupio na snagu 03. aprila 2018. godine, te da je primenjen zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, adv. Peko Obradović, isticao je već u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 2, stav 9, obrazloženja, dao veoma jasne razloge koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvatio i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se navedene presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti da su svi svedoci saslušani na zapisnicima o glavnom pretresu od 30.03.2016. i 23.05.2016. godine, ispitani suprotno odredbi člana 98. ZKP, jer ni jedan od njih nije ispitan ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka branilac okrivljenog je isticao već u žalbi podnetoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 2, stav 10. i strani 3, stav 1. i 2. obrazloženja dao veoma jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored iznetog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da svi svedoci su saslušani na glavnom pretresu od 30.03.2016. i 23.05.2016. godine, suprotno odredbi člana 98. ZKP, ali se to odnosi na glavne pretrese pre donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1115/17 od 14.11.2017. godine kojom je usvojen kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i ukinute pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kuršumliji K 292/15 od 24.08.2016. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 298/16 od 15.08.2017. godine a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, nakon čega u ponovljenom postupku, svi svedoci su saslušani na glavnom pretresu u skladu sa odredbama ZKP, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

U vezi navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zahtevom se ukazuje i da je nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Pavla Galića od 21.09.2015. godine pribavljen je suprotno odredbi člana 117. stav 1. ZKP, jer u spisima predmeta nema naredbe za veštačenje, niti ima dokaza da je ista dostavljena okrivljenom i njegovom braniocu.

Suprotno iznetim navodima, u spisima predmeta nalazi se naredba javnog tužioca u Prokuplju Kt 259/15 od 27.08.2015. godine, kojom je naloženo da se izvrši saobraćajno-tehničko veštačenje uzroka saobraćajne nezgode koja se dogodila dana 14.06.2015. godine i za veštaka određen Pavle Galić, s tim što nema dokaza da je ista dostavljena okrivljenom i njegovom braniocu. Prema odredbi člana 117. stav 5. ZKP, ako veštačenje određuje sud, naredba se dostavlja strankama, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, to što Javni tužilac Naredbu za veštačenje nije dostavio okrivljenom i njegovom braniocu, ne čini ovaj dokaz nezakonitim.

Takođe, navodi da nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, je dokaz koji je pribavljen suprotno odredbama ZKP, jer se zasniva na iskazima svedoka – oštećenog, BB, koji je nezakonit, jer je dat bez prisustva okrivljenog i njegovog branioca, kao i na iskazu svedoka VV, na zapisniku o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode PS Kuršumlija, su neosnovani, s obzirom da je po Naredbi suda od 31.05.2016. godine, za dopunsko saobraćajno-tehničko veštačenje, zadatak veštaka bio da dopuni svoj nalaz i mišljenje na osnovu svih prikupljenih dokaza u spisima predmeta, pa je veštak dao dopunski nalaz i mišljenje na osnovu dokaza pa i iskaza svedoka - oštećenog BB i svedoka VV, datih na glavnom pretresu, a koji su dati u svemu u skladu sa odredbama ZKP na kojima se i presuda zasniva.

Nadalje, navodi zahteva branioca okrivljenog da je prvostepeni sud na glavnom pretresu pročitao nalaz i mišljenje veštaka Pavla Galića, a da pritom nije imao saglasnost odbrane, su neosnovani, imajući u vidu da u dokaznom postupku nije pročitan navedeni nalaz i mišljenje veštaka, već je veštak Pavle Galić, na glavnom pretresu održanom dana 21.08.2018. godine ispitan, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

Navodima zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama činjenično stanje pogrešno utvrđeno, a iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca, kao i ukazivanjem na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 428. stav 8. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač.7) do 10) i člana 441. st.3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, ali u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim presudama došlo do navedenih povreda zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1) dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen, i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisani sadržaj.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić