Istom presudom prema okrivljenom Andriji Glišiću je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od okrivljenog Andrije Glišića novac u iznosu od 900 evra i 23.000,00 dinara, a od okrivljenog Dušana Milisavljevića novac u iznosu od 350 evra i 1.520,00 dinara. Okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 185/19 od 23.05.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenih Andrije Glišića i Dušana Milisavljevića, advokata Borivoja Borovića i Ognjena Radića i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu 2K.br.42/18 od 14.11.2018.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenih Andrije Glišića i Dušana Milisavljevića, advokati Borivoje Borović i Ognjen Radić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presude Višeg suda u Beogradu 2K.br.42/18 od 14.11.2018.godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 185/19 od 23.05.2019.godine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih Andrije Glišića i Dušana Milisavljevića u podnetom zahtevu ističu da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, a bez kojih dokaza ne bi bila doneta osuđujuća presuda i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija, zapisniku o pregledu otvorenog prostora, potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, kriminalističko-tehničkoj dokumentaciji - izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta i fotodokumentaciji koja je tom prilikom sačinjena i svim obavljenim veštačenjima, a koji su kao nezakonito pribavljeni dokazi morali biti izdvojeni iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija branioci okrivljenih navode da je pretres započet bez prisustva svedoka pretresa AA i BB, te da okrivljeni Andrija Glišić nije bio prisutan samom pretresu, već je tek po obavljenom pretresu iz druge prostorije stana doveden u prostoriju koja je pretresana i to samo da formalno potpiše zapisnik, a što je suprotno odredbi člana 156. stav 4. ZKP kojom je predviđeno da će se držalac stana pozvati da prisustvuje pretresanju, a takođe okrivljeni prilikom pretresa stana nije bio poučen od strane ovlašćenih policijskih službenika o njegovim pravima, a posebno o pravu na branioca, a što sve proizilazi iz iskaza svedoka pretresa AA i BB, tako da sve to po mišljenju branilaca ukazuje da su predmeti i dokazi krivičnog dela premeštani sa jednog mesta na drugo od strane policije, pakovani, raspakivani i fotografisani pre dolaska svedoka pretresa koji su došli naknadno, te da je lice mesta kompromitovano i kontaminirano, da fotodokumentacija nije autentična, kao i da je okrivljeni onemogućen da prisustvuje pretresu. Kao razlog nezakonitosti zapisnika o pregledu otvorenog prostora, tačnije pregledu kontejnera navodi se da ovoj dokaznoj radnji nije prisustvovao okrivljeni, iako je potpisao navedeni zapisnik, a takođe istoj nije prisustvovao ni njegov branilac, te da je u zapisniku pogrešno navedeno vreme pretresanja, dok su ostali dokazi nezakoniti jer proizilaze iz po stavu branilaca prethodno nezakonito sprovedenih dokaznih radnji pretresanja stana i drugih prostorija i pregleda otvorenog prostora - kontejnera.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP istaknuti u žalbi branilaca okrivljenih Andrije Glišića i Dušana Milisavljevića, advokata Borivoja Borovića i Ognjena Radića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je postupao po žalbi branilaca okrivljenih izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu 2K.br.42/18 od 14.11.2018.godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na stranama 34 i 35 obrazloženja prvostepene presude, i o tome na stranama 4 i 5 drugostepene presude Kž1 185/19 od 23.05.2019.godine izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrđeno da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret i za koja su pravnosnažno oglašeni krivim, te da ih je primenom načela in dubio pro reo trebalo osloboditi od optužbe, kao i ukazujući na međusobne protivrečnosti i nelogičnosti u iskazima ispitanih svedoka VV i GG, policijskih službenika koji su vršili pretres stana i pregled kontejnera, i to u pogledu poučavanja okrivljenog Andrije Glišića o njegovim pravima, između ostalog i o pravu na branioca, te ko je od ove dvojice policijskih službenika vršio pregled kontejnera i u koje vreme je isti vršen, a zbog čega sud po mišljenju odbrane nije trebalo da prihvati njihove iskaze, branioci okrivljenih, po nalaženju ovoga suda, u suštini osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu iskaza svedoka VV i GG datu od strane nižestepenih sudova, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenih, odnosno njihovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Andrije Glišića i Dušana Milisavljevića, advokata Borivoja Borovića i Ognjena Radića, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branilaca okrivljenih odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić