Branilac okrivljenog Dragiše Radića - advokat Miroje Jovanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog Dragiše Radića zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da su povređene odredbe člana 78. stav 3., 261., 262., 265. i 267. ZKP-a.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud priznali troškove na ime pristupa branioca na saslušanje okrivljenog u svojstvu osumnjičenog, ali da nisu priznali troškove pristupa branioca okrivljenog na saslušanje okrivljenog povodom predloga da mu se odredi pritvor istog dana, ističući da se radi o dve odvojene radnje, o kojim radnjama su sačinjena dva zapisnika, te da te dve radnje imaju različitu sadržinu i različitu posledicu po okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane s`obzirom da se radi o procesnim radnjama koje se mogu preduzeti isključivo u kontinuitetu i predstavljaju zakoniti i prirodan sled procesnih radnji. U konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizlazi da je saslušanje okrivljenog Dragiše Radića pred istražnim sudijom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal dana 29.09.2011. godine, trajalo od 15.06 časova do 16.25 časova, a da je saslušanje okrivljenog pred istražnim sudijom Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za organizovani kriminal, u istoj zgradi, na istoj adresi, povodom predloga zamenika tužioca za organizovani kriminal za određivanje pritvora prema okrivljenom, započeto odmah, nakon toga u 16.34 časova, te da je istima prisustvovao branilac okrivljenog. Zbog napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se prisustvo branioca - advokata saslušanju osumnjičenog, okrivljenog Dragiše Radića ima smatrati jednom procesnom radnjom preduzetom u kontinuitetu zbog čega mu je priznato pravo na samo jedan iznos nagrade propisane u Tarifnom broju 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Dalje se u podnetom zahtevu ističe da je povređena odredba člana 78. stav 3.ZKP-a, koji propisuje da jedan okrivljeni može imati u postupku najviše pet branilaca, imajući u vidu da sud nema pravo da procenjuje nužnost preduzetih radnji u funkciji dosuđivanja troškova, već jedini kriterijum za dosuđivanje troškova je taj da li je neka radnja branioca bila realno preduzeta u cilju pružanja odbrane okrivljenog, pa sa tim u vezi je i obaveza suda da dosudi troškove, a ne da vrši procenu nužnosti angažovanja više branilaca i da dosudi troškove za preduzete radnje samo od strane jednog branioca.

Isti navodi branioca okrivljenog Dragiše Radića - advokata Miroja Jovanovića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K Po1 23/12 od 10.12.2019. godine. Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal kao drugostepeni sud je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 i 3, drugostepenog rešenja K PO1 23/12, Kv PO1 20/2020 od 23.01.2020. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je neosnovan stav iznet u pravnosnažnim rešenjima da okrivljeni imao pravo samo na 50% od propisane nagrade, jer su ga branili advokati Živković, Resavac i Nalić, koji su već bili izabrani branioci drugim okrivljenim licima, a koji su postupali po zameničkom punomoćju dobijenom od strane izabranog branioca okrivljenog, a ne po punomoćju dobijenom od okrivljenog, i sve vreme dok su isti postupali po zameničkom punomoćju okrivljeni je imao izabranog branioca.

Isti navodi branioca okrivljenog Dragiše Radića - advokata Miroja Jovanovića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvosepenog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K Po1 23/12 od 10.12.2019. godine. Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal kao drugostepeni sud je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 i 4, drugostepenog rešenja K PO1 23/12, Kv PO1 20/2020 od 23.01.2020. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U podnetom zahtevu se takođe ističe i da nisu priznati troškovi drugostepenog postupka, gde posebno spada prisustvo branioca okrivljenog sednici drugostepenog veća, i da su na taj način povređene odredbe člana 261. ZKP-a, proizvoljnim zaključkom da drugostepeni sud mora izričito odlučiti o troškovima drugostepenog postupka. Pored navedenog u zahtevu branioca se navodi i da je odbijen zahtev za isplatu troškova po osnovu sastava ustavnih žalbi protiv rešenja o određivanju pritvora.

Isti navodi branioca okrivljenog Dragiše Radića - advokata Miroja Jovanovića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K Po1 23/12 od 10.12.2019. godine. Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal kao drugostepeni sud je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 i 5, drugostepenog rešenja K PO1 23/12, Kv PO1 20/2020 od 23.01.2020. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je zbog složenosti postupka nužno bilo da više branilaca u istom periodu vrši pritvorske posete kako bi svaki izvestio okrivljenog o učinjenom i prikupio potrebna obaveštenja za svoj deo posla, na koji način branilac okrivljenog osporava ocenu suda o nužnosti pritvorskih poseta, kao što navodi i da je sudu u pogledu naknade na ime troškova putarine ukazano od strane branioca da je „stari put“ bio zatvoren za saobraćaj zbog rekonstrukcije u etapama i da je bio prohodan nakon rekonstrukcije poslednje etape i otvaranja za saobraćaj tek 21.09.2018. godine, kojim navodima branioca okrivljenog se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane suda, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vandrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Ostalim navodima zahteva da je izreka prvostepenog rešenja nepotpuna jer se iz nje ne vidi u kom delu je zahtev za naknadu troškova odbijen, čime je povređen zakon na štetu okrivljenog jer nije odlučeno po njegovom zahtevu u celosti, na koji način branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP-a, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vandrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragiše Radića - advokata Miroja Jovanovića, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                 Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić