Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje rešenjem Kž2 Po1 273/18 od 16.01.2019. godine odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica BB, advokata Branka Dimića izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1 br. 106/18 (57/16)-Kv.Po1 br. 477/18 od 03.12.2018. godine.

Branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećeg lica BB, advokat Branko Dimić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja tako što će odbiti kao neosnovan predlog za određivanje privremene mere ili da drugostepeno rešenje ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica, advokata Branka Dimića je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u pobijanim rešenjima povređen zakon i to odredbe krivičnog zakona iz glave XII ZKP (član 537-543.), jer ništa od onoga što je predviđeno odredbama iz glave XII ZKP nije preduzeto pre donošenja prvostepenog rešenja, kao i odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na čiju shodnu primenu upućuje odredba člana 257. stav 1. ZKP, te odredbe Zakona o parničnom postupku, na čiju shodnu primenu upućuje član 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer su prvostepenim rešenjem prekoračene granice određene članom 257. ZKP na koje se sud poziva. Dalje u zahtevu navodi da odbrani i trećem licu nisu dostavljeni akti tužilaštva i da je prvostepeni sud morao da predlog i druge povezane akte tužilaštva dostavi odbrani i trećem licu na izjašnjenje, da je prvostepeni sud izvršio skraćenje roka za žalbu na tri dana, a da drugostepeni sud to nije sankcionisao, da sud nije ovlašćen bilo kojim propisom da nalaže drugom državnom organu da izvrši upis prava ili činjenice donošenja određenog rešenja, da nije utvrđeno da je postojala opasnost po ostvarivanje potraživanja ...

Kako povrede zakona iz glave XII ZKP (člana 537-543.) shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, (kao ni povrede Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o parničnom postupku), nisu dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasaconi sud je ocenio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA podnet iz navedenih razloga.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je prvostepenim rešenjem koje je potvrđeno drugostepenim rešenjem pogrešno utvrđeno činjenično stanje, čime ukazuje na povredu odredaba člana 440. ZKP, a koja povreda, takođe, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbama člana 483. stav 3. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Iz navedenih odredbi jasno je da treće lice (član 257. stav 4. ZKP), pa time ni njegov punomoćnik, nema ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti advokat podneo i u svojstvu punomoćnika trećeg lica, koji ne spada u krug lica koja po zakonu imaju ovlašćenje za podnošenje ovog pravnog leka, to je zahtev punomoćnika trećeg lica BB, advokata Branka Dimića, u tom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić