Navedenom presudom obavezani su okrivljeni Srđan Janković i Vladimir Babić da sudu na ime troškova krivičnog postupka plate iznose čije će visine sud odmeriti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 15/20 od 09.11.2020. godine, usvajanjem žalbe, između ostalih branilaca okrivljenog Vladimira Babića, advokata Maje Atanasković i Mira Orovića, i u odnosu na ovog okrivljenog shodno odredbi člana 451. ZKP i po službenoj dužnosti, povodom žalbe branioca okrivljenog Vladimira Babića, advokata Siniše Simića preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 100/16 od 24.12.2019. godine samo u delu odluke o kazni koja je izrečena okrivljenom Vladimiru Babiću, pa je ovaj okrivljeni zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 3 meseca, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.02.2016. godine do 10.07.2017. godine, dok su žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal, žalba branioca okrivljenog Vladimira Babića, advokata Siniše Simića, žalba branioca okrivljenog Srđana Jankovića, advokata Dragana Palibrka i u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog Vladimira Babića, advokata Maje Atanasković i Mira Orovića odbijene kao neosnovane, pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 100/16 od 24.12.2019. godine, u odnosu na ove okrivljene u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Srđana Jankovića, advokat Dragan Palibrk, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ali pred potpuno izmenjenim većem da bi suđenje bilo objektivno i nepristrasno, da shodno članu 488. stav 2. ZKP, branilac bude obavešten o održavanju sednice veća, a da se shodno članu 488. stav 3. ZKP odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude prema ovom okrivljenom,

-branilac okrivljenog Vladimira Babića, advokat Miro Orović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu, ili da se ukine samo drugostepena presuda i predmet vrati na ponovnu odluku.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Srđana Jankovića i Vladimira Babića su neosnovani.

Branilac okrivljenog Srđana Jankovića u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je povodom istog događaja od 13.01.2016. godine i u odnosu na isti predmet krivičnog dela, istu količinu droge, doneta pravnosnažna presuda, pa se u odnosu na ovog okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, radi o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K broj 127/16 od 13.03.2018. godine, (krivični postupak vođen protiv okrivljenog Đure Cupara i Rajka Šljivića), okrivljeni Đuro Cupara oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora, dok je u odnosu na okrivljenog Rajka Šljivića naredbom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu KTI 13/16 od 07.06.2016. godine protiv okrivljenog Rajka Šljivića obustavljena istraga koja se vodila prema ovom okrivljenom zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prema okrivljenom Srđanu Jankoviću, povodom krivično-pravnog događaja za koji je oglašen krivim pobijanim presudama nije prethodno doneta pravnosnažna presuda, već se krivični postupak povodom događaja koji je usledio nakon događaja za koji je osuđen Srđan Janković, vodio protiv drugih lica, zbog čega se u odnosu na okrivljenog Srđana Jankovića ne može raditi o presuđenoj stvari, niti je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje.

Branilac okrivljenog Vladimira Babića u zahtevu navodi da se pobijane presude u osuđujućem delu u odnosu na ovog okrivljenog zasnivaju isključivo na DNK veštačenju-zapisnicima o veštačenju NKTC, Odeljenje za DNK analizu i vođenje zbirke DNK profila 03/2/11/3/1 broj 234-4215/16 od 22.03.2016. godine i 03/2/11/3/1 broj 234-4215/16-1 od 13.04.2016. godine, koji su zasnovani na analizi uzoraka-tragova sa paketa uzetih od strane policije, a bez naredbe tužilaštva za izvođenje te dokazne radnje, pa se na ovako izvedenom dokazu ne može zasnivati presuda.

Odredbom člana 486. stav 1. ZKP, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac i saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Odredbom člana 287. stav 1. ZKP propisano je da ako policija u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju, o tome će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca, a stavom 2. istog člana propisano je da dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korišćeni u daljem toku krivičnog postupka, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ovim zakonikom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju policija je, shodno svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP, dana 21.02.2016. godine na zakonit način otkrila i obezbedila tragove krivičnog dela, koji mogu poslužiti kao dokaz, o čemu je u smislu člana 287. stav 1. ZKP obavešten postupajući javni tužilac, koji je sutradan-dana 22.02.2016. godine svojom naredbom KT 6/06 naredio izuzimanje mogućih mikrobioloških tragova i naložio veštačenje, takođe u skladu sa zakonom, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Babića kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Srđana Jankovića u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda iz odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je u optužnom aktu navedeno da je okrivljeni Srđan Janković opojnu drogu prodao Rajku Šljiviću, a da je izrekom prvostepene presude okrivljeni Srđan Janković oglašen krivim da je opojnu drogu predao Šljivić Rajku.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Srđana Jankovića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju nije povređen identitet optužbe i presude i da optužba nije prekoračena (strana 20 stav 3 drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Jankovića kojima se ukazuje da okrivljeni, s obzirom da se nalazi u evidenciji tj. bazi podataka nije dobrovoljno dozvolio uzimanje bukalnog brisa, a da je veštačenje učinjeno tek pola godine kasnije, kao i u navode branioca okrivljenog Vladimira Babića, da se bukalni bris ovog okrivljenog nakon uzorkovanja „zaturio“ i da je naknadno pronađen, obzirom da se na navedeni način osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                              Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić