Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 26/19 od 27.12.2019. godine u stavu prvom odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Dejana Dragića, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K. Po1 br. 24/17 od 14.06.2019. godine je potvrđena dok je u stavu drugom odbačena žalba punomoćnika BB, advokata Dušana Bratića, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K. Po1 br. 24/17 od 14.06.2019. godine, kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milinko Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači u pogledu pravne ocene dela i donese presudu kojom se na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbija optužba protiv okrivljenog zbog krivičnog dela trgovina uticajem u saizvršilaštvu iz člana 366. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti brnioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. KZ, propisano zakonom kao krivično delo protiv službene dužnosti, što znači da okrivljeni, u konkretnom slučaju, nije mogao da zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist (što se nije ni dogodilo), da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja posreduje (što se nije ni dogodilo) utiče da se izvrši službena radnja, konkretno prodaja klanice, u stečaju, neposrednom pogodbom. Naime, stečajni upravnik, kao službeno lice uopšte nije ovlašćen da odlučuje o prodaji privrednog društva - klanice, pa se na njega ne može ni uticati, niti preko njega posredovati u cilju ostvarenja određenog ishoda tog postupka, obzirom da je stečajni postupak rigidno i precizno regulisan Zakonom o stečaju. Kako okrivljeni AA krivično delo nije mogao izvršiti posredovanjem ili uticajem na način kako je to napadnutim presudama predstavljeno, niti ga je moglo izvršiti službeno lice koje nije ovlašćeno da o tome odlučuje, a u konkretnom slučaju nema ni protivpravnosti ni oštećene strane, kao ni štetne posledice, pobijanim presudama je u odnosu na okrivljenog AA učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Odredbom člana 366. stav 1. KZ (koji je bio u primeni od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine u vreme izvršenja krivičnog dela), propisano je da ko zahteva ili primi nagradu ili kakvu drugu korist za sebe ili drugog, neposredno ili preko trećeg lica, da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja, posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je u vreme, na način i na mestu bliže opisanom u izreci te presude, okrivljeni AA, predsednik Privrednog suda u ... dana 18.08.2016. godine preko pravnosnažno osuđenog VV sa kojim je zajednički učestvovao u izvršenju krivičnog dela, zahtevao od BB nagradu od 10.000 evra i dana 09.12.2016. godine je primio nagradu od BB u iznosu od 10.000 evra, da korišćenjem svog službenog položaja i stvarnog uticaja posreduje kod GG, stečjanog upravnika u Privrednom društvu za klanje i preradu mesa klanica „DD“ d.o.o. ... -u stečaju, da se izvrši službena radnja, prodaja imovine tog Privrednog društva u stečaju neposrednom pogodbom BB, u više navrata do decembra 2016. godine je kontaktirao GG u vezi samog postupka prodaje, raspisivanje javnih oglasa, načina prodaje, ishoda postupka prodaje, prijavljenih zainteresovanih kupaca, uplate depozita, iznosa ponude BB i u vezi prikupljenih informacija lično ili preko pravnosnažno osuđenog VV obaveštavao o preduzetim radnjama i davao uputstva BB o daljim radnjama koje treba da preduzme da bi postala vlasnik imovine Privrednog društva za klanje i preradu mesa klanica „DD“ d.o.o. ... -u stečaju, pa je prilikom neposrednog kontakta 13.09.2016. godine obećao BB da će posao u vezi kupovine navedenog privrednog društva od strane oštećene biti završen do kraja 2016. godine, pa je 03.11.2016. godine kontaktirao GG, kada je saznao da se niko nije javio na poslednji javni poziv za prodaju imovine, nakon čega je kontaktirao osuđenog VV i preko njega poručio BB da podnese ponudu po preporuci stečajnog upravnika, što je ona i učinila dana 14.11.2016. godine, u vezi sa kojom ponudom je GG dana 16.11.2016. godine uputio zahtev Odboru poverilaca za razmatranje ponude za kupovinu, nakon čega je Odbor poverilaca dana 24.11.2016. godine dao saglasnost za prodaju imovine stečajnog dužnika Privrednog društva za klanje i preradu mesa klanica „DD“ d.o.o. ... -u stečaju u svemu prema uslovima iz ponude BB za kupoprodajnu cenu od 19.000.000,00 dinara, pa je dana 30.11.2016. godine GG sačinio, potpisao i uputio BB obaveštenje i zahtev za uplatu novčanih sredstava u vezi sa predmetom ponude, nakon čega je dana 06.12.2016. godine okrivljeni AA, nakon poziva GG, u kome mu je saopštio da je BB primila obaveštenje, kontaktirao pravnosnažno osuđenog VV i preneo mu navedenu informaciju, a dana 09.12.2016. godine, preko pravnosnažno osuđenog VV sa BB dogovorio primopredaju nagrade i istog dana u kafiću „ĐĐ“ u ... od BB na ime nagrade za posredovanje primio gotov novac u iznosu od 10.000 evra.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela sadržanog u izreci prvostepene presude proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim-okrivljeni je preko VV od BB zahtevao nagradu, potom primio nagradu od BB za korišćenje svog službenog položaja i stvarnog uticaja da posreduje kod stečajnog upravnika GG da se izvrši službena radnja prodaje imovine klanice „DD“ neposrednom pogodbom BB, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u pobijanim presudama, od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA navedeno je i da je u konkretnom slučaju učinjena povred zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer nema oštećene strane niti štetne posledice. Štetna posledica prema odredbi člana 366. stav 1. KZ ne predstavlja bitan elemenat ovog krivičnog dela, što znači da u konkretnom slučaju te okolnosti nije nužno utvrđivati, jer nisu od značaja za postojanje ovog krivičnog dela, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da vremenski period od 23.10.2016. godine do 16.11.2016. godine nije pokriven naredbama o primeni mera tajnog nadzora komunikacije, tajnog praćenja i snimanja, pa su svi dokazi pribavljeni primenom ovih mera u tom periodu nezakoniti, a pobijane presude obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Naredbom sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Pov-Po1 br 1556/16 od 22.07.2016. godine prema osumnjičenom AA određena mera tajni nadzor i snimanje telefonskih razgovora i komunikacija koju upućuje preko telefonskih brojeva navedenih u toj Naredbi i drugih telefonskih brojeva prema oštećenoj BB na njene brojeve telefona koji su navedeni u naredbi, i određeno da će se nadzor nad ovim brojevima telefona vršiti samo u odnosu na dolazne pozive i SMS poruke, a određena je i mera tajno praćenje i snimanje radi otkrivanja kontakata i komunikacija osumnjičenog BB na javnim mestima-otvorenom prostoru na području ..., ... i ..., bez instaliranja opreme i tehnike, koja će biti korišćena prilikom sprovođenja tajnog praćenja u objektima i to isključivo kada je lice prisutno i u ograničenom prostoru u kom je prisutan prilikom kontakata koje ostvaruje sa licima sa kojima dogovora ili planira izvršenje krivičnog dela, zbog postojanja osnova sumnje da zajedno sa drugim licima vrši krivična dela iz člana 346. i 367. KZ sa elementima organizovanog kriminala. Istom Naredbom, određeno je da dokazne radnje mogu trajati najduže 3 meseca, s tim što će se njihovo izvođenje prekinuti čim prestanu razlozi za njihovu primenu. Navedena Naredba proširena je Naredbom sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Pov-Po1 1556/16 od 26.08.2016. godine na dodatni broj telefona.

Iz spisa predmeta proizilazi da su posebne dokazne radnje tajnog nadzora i snimanja komunikacije kao i tajnog praćenja i snimanja određene Naredbom Pov-Po1 br 1556/16 od 22.07.2016. godine prema okrivljenom AA produžene Naredbom sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Pov-Po1 br 1556/16 od 20.10.2016. godine i određeno da ove posebne radnje mogu trajati najduže tri meseca, a da će se njihovo izvođenje prekinuti čim prestanu razlozi za njihovu primenu.

Imajući u vidu da je Naredba za primenu posebnih dokaznih radnji i tajnog nadzora i snimanja i tajnog praćenja i snimanja koje su određene Naredbom Pov-Po1 1556/16 od 22.07.2016. godine i za koje je određeno da mogu trajati tri meseca, produžene za još tri meseca Naredbom donetom 20.10.2016. godine, što znači da su bile na snazi sve do 20.01.2017. godine, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da vremenski period od 23.10.2016. godine do 16.11.2016. godine nije pokriven naredbama o primeni mera tajnog nadzora komunikacije i trajnog praćenja i snimanja, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani. Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, dokazi pribavljeni primenom ovih posebnih dokaznih radnji nisu izvedeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, niti su pobijane presude obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio kao neosnovan.

U obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se i da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, jer je saizvršilac VV presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala Spk-Po1 15/17 od 02.03.2017. godine pravnosnažno osuđen, za iste krivičnopravne radnje izvršene prema BB, na osnovu prihvaćenog sporazuma o priznanju krivičnog dela iz kog razloga okrivljeni AA nije mogao biti osuđen za isto krivično delo. Iz navedenog proizilazi da je branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Budući da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. u vezi člana 33. KZ, koje je učinjeno u saizvršilaštvu sa okrivljenim VV, svako od ovih okrivljenih je oglašen krivim zbog izvršenja krivično-pravnih radnji koje je sam preduzeo, pa se presuda kojom je okrivljeni VV pravnosnažno osuđen, odnosi na ovog okrivljenog, a ne na okrivljenog AA, te stoga pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje, zbog čega je zahtev i u ovom delu od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati-na dokazima koji su u postupku tajnog nadzora komunikacije prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ZKP i drugim pozitivnim propisima, konkretno dokazima koji su pribavljeni podstrekavanjem, na način kako je to u žalbi okrivljenog detaljno opisano, bez bližeg obrazloženja u čemu se navedena povreda zakona sastoji, pa po nalaženju ovoga suda zahtev u tom delu nema propisan sadržaj.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i kojima se na drugi način analiziraju dokazi izvedeni tokom ovog krivičnog postupka, obzirom da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić