Istom presudom okrivljenom AA je u smislu člana 330. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog učinjenog prekršaja izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „V“ kategorije u vremenskom trajanju od 10 meseci za koju je određeno da će je po pravnosnažnosti presude izvršiti teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarastva unutrašnjih poslova na čijem području je sedište ovog suda.

Navedenom presudom okrivljenom AA je u smislu člana 330. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima izrečeno 16 kaznenih poena.

Istom presudom na osnovu člana 140. stav 1. i stav 2. tačka 9, člana 141. stav 1. i člana 142. Zakona o prekršajima u vezi sa članom 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljeni AA je obavezan da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude uplati paušalni iznos od 2.500,00 dinara pod pretnjom prinudnog izvršenja, a pored paušalnog iznosa okrivljeni je obavezan da u istom roku na ime troškova veštačenja uplati iznos od 8.000,00 dinara pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Navedenom presudom na osnvou člana 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima okrivljeni AA oslobođen je od odgovornosti da je izvršio prekršaj iz člana 332. stav 2. u vezi člana 330. stav 1. tačka 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje u Kragujevcu, I-116Prž. br. 18572/20 od 22.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu Pr. br. 1128/18 od 04.09.2020. godine, potvrđena.

Protiv presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje u Kragujevcu, I-116Prž. br. 18572/20 od 22.09.2020. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 259. stav 1, člana 270. i člana 99. Zakona o prekršajima u vezi člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati istom sudu na ponovnu odluku ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu u ovom prekršajnom postupku i da prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 330. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obustavi, shodno članu 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmatrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je u drugostepenoj presudi učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 259. stav 1, člana 270. i 99. Zakona o prekršajima u vezi člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, jer drugostepenom presudom, kojom je odlučeno o žalbi branioca okrivljenog, nije odlučeno o žalbi koju je izjavio okrivljeni lično.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA punomoćjem ovlastio advokata Marka Tomovića da ga zastupa u ovom prekršajnom postupku, kao i da je po sprovedenom prekršajnom postupku, doneta prvostepena presuda koja je dana 07.09.2020. godine uredno uručena braniocu okrivljenog AA.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepena presuda u ovom prekršajnom postupku nije dostavljena okrivljenom AA, ali da je okrivljeni sam izjavio žalbu na prvostepenu presudu koju je naslovio direktno za Prekršajni apelacioni sud u Beogradu.

Iz spisa predmeta proizilazi da drugostepeni sud o žalbi okrivljenog AA nije odlučivao, već je svojim dopisom I-116Prž. br. 18572/20 od 28.09.2020. godine okrivljenog AA obavestio da je o žalbi njegovog branioca pravnosnažno odlučeno u predmetu I-116Prž. br. 18572/20 na sednici veća koja je održana dana 22.09.2020. godine, pa kako je ovaj prekršajni postupak pravnosnažno okončan, nije mogao odlučivati po žalbi samog okrivljenog koja je dostavljena sudu dana 23.09.2020. godine, obzirom da prvostepena presuda o kažnjavanju nije dostavljena okrivljenom već samo braniocu okrivljenog AA.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je, da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Odredbom člana 270. Zakona o prekršajima propisano je da drugostepeni prekršajni sud može rešavajući po žalbi na presudu ili rešenje, da žalbu odbaci, da žalbu odbije kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu odluku ili da žalbu usvoji a prvostepenu odluku preinači ili ukine.

Odredbom člana 99. Zakona o prekršajima, propisano je da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da drugostepeni sud o svim žalbama protiv iste presude odlučuje po pravilu jednom odlukom.

Kako je u konkretnom slučaju okrivljeni AA blagovremeno podneo žalbu na prvostepenu presudu, na šta je imao pravo shodno članu 259. stav 1. Zakona o prekršajima, a drugostepeni sud, koji je u smislu člana 99. Zakona o prekršajima trbalo da postupi u skladu sa odredbom člana 455. stav 3. ZKP nije o toj žalbi odlučio jednom odlukom, kojom je odlučio o žalbi branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda drugostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima u vezi člana 259. stav 1, člana 270. i člana 99. Zakona o prekršajima u vezi člana 455. stav 3. ZKP, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka drugostepenu presudu protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca bi trebalo ukinuti i predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je okrivljeni AA prekršaj za koji je oglašen odgovornim prema izreci prvostepene presude učinio dana 20.10.2018. godine, to je istekom dana 20.10.2020. godine, nastupila aspolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 20.10.2020. godine, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu u ovom prekršajnom postupku tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavio a na osnovu člana 287. stav 4. u vezi člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima.

Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda a na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                      Radmila Dragičević Dičić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić