Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Republički javni tužilac u svom zahtevu ističe da je drugostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, jer drugostepeni sud prilikom donošenja odluke po žalbi nije primenio član 259. stav 1, član 268. i član 99. Zakona o prekršajima u vezi člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, pošto o svim žalbama protiv presude nije odlučio, već je odlučio samo o žalbi okrivljenog, a ne i o žalbi branioca okrivljenog, čime je povređeno pravo odbrane, a što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti zamenika Republičkog javnog tužioca da je Prekršajni apelacioni sud svojom odlukom, povredio odredbu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 259. stav 1, člana 268. i člana 99. Zakona o prekršajima u vezi člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, ocenjeni su od strane Vrhovnog kasacionog suda kao neosnovani.

Odredbom člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima propisano je da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji i ako između ostalog sud u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Odredbom člana 268. Zakona o prekršajima propisano je da neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud odbacuje rešenjem, a blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud sa spisima predmeta dostavlja drugostepenom sudu u roku od tri dana.

Odredbom člana 99. Zakona o prekršajima propisano je da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da o svim žalbama protiv iste presude drugostepeni sud odlučuje, po pravilu, jednom odlukom.

Imajući u vidu stanje u spisima predmeta prekršajnog suda, te citirane zakonske propise, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Naime, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Beogradu Pr broj 45901/17 proizilazi da je dana 29.05.2019. godine doneta presuda Prekršajnog suda u Beogradu Pr broj 45901/18 koja je braniocu okrivljenog advokatu Dušanu Mrdakoviću uručena dana 08.07.2019. godine, a okrivljenom AA dana 12.07.2019. godine, da je braniocu na njegov zahtev dana 10.07.2019. godine odobreno da izvrši uvid u spise predmeta 25. i 26.07.2019. godine, da je okrivljeni izjavio žalbu dana 22.07.2019. godine, te istu dostavio preporučenom poštom, da je njegova žalba u Prekršajnom sudu u Beogradu primljena dana 25.07.2019. godine, kao i da je dana 31.07.2019. godine branilac okrivljenog dostavio podnesak naslovljen „dopuna žalbe“ koji podnesak je uz dopis prosleđen Prekršajnom apelacionom sudu dana 05.08.2019. godine. Uvidom u omot spisa Prekršajnog suda u Beogradu Pr broj 45901/17, iz popisa spisa, proizilazi da je izjavljena jedna žalba, kao što iz izveštaja o toku predmeta prekršajnih sudova na Portalu sudova Srbije za predmet Prekršajnog suda u Beogradu Pr broj 45901/17 proizilazi da je dana 29.05.2019. godine doneta presuda, dana 25.07.2019. godine izjavljena žalba, a dana 31.07.2019. godine „dopuna žalbe“, čime se apsolutno protvrđuje tačnost podataka koji proizilaze kako iz spisa predmeta, tako i iz popisa spisa predmeta.

U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud ukazuje da navodi Republičkog javnog tužioca iz zahteva za zaštitu zakonitosti da „na osnovu spisa predmeta i navedenih odredbi zakona, jasno proizilazi da je branilac okrivljenog koristio svoje pravo da sam izjavi žalbu protiv prvostepene presude u smislu člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, te da je žalbu blagovremeno predao preporučenom pošiljkom, a na istu žalbu prvostepenom sudu uredno dostavio dopunu žalbe o kojoj žalbi i dopuni žalbe drugostepeni sud uopšte nije odlučivao, postupajući tako suprotno odredbi člana 455. stav 3. ZKP-a u vezi člana 99. Zakona o prekršajima“ nisu osnovani, obzirom da je Prekršajni apelacioni sud u svemu u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima i ZKP-a odlučio o jedinoj žalbi, žalbi okrivljenog, pri čemu je čak u skladu sa praksom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu (a potpuno suprotno praksi Vrhovnog kasacinog suda) uzeo u razmatranje i navode „dopune žalbe“ koja je podneta posle isteka roka za žalbu. Pri tom je ovaj sud imao u vidu i fotokopiju potvrde o prijemu pošiljke koju je branilac okrivljenog priložio uz „dopunu žalbe“, (iako za to nije bilo razloga), ali, za razliku od navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, nalazi da branilac time dokazuje predaju pošiljke pošti, ne i to da je pošiljka dostavljena sudu da bi sud o njoj odlučivao, posebno što iz prethodnih navoda vezanih za uvid u spise upravo sledi suprotan zaključak. Ovo tim pre što je fotokopija žalbe koju je branilac priložio uz inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a Republički javni tužilac prosledio ovom sudu, potpuno identična (od slova do slova) žalbi okrivljenog u toj meri da počinje rečenicom: „Okrivljeni ovim putem i na način koji sledi, protiv Presude Prekršajnog suda u Beogradu 13-Pr-45901/17 od 29.05.2019. godine, blagovremeno i u zakonskom roku izjavljuje...“.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić