Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 154/19 od 03.04.2019. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 3. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, jer u konkretnom slučaju sud nije primenio najblaži zakon za okrivljenog, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka MUP RS PU Užice, PS Bajina Bašta broj 4-902-00342/17 od 27.10.2017. godine, okrivljenom AA, stavljeno na teret da je dana 26.10.2017. godine, učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nakon čega je prvostepeni sud dana 26.12.2018. godine, doneo presudu i okrivljenog oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, uz obrazloženje da je sud u konkretnom slučaju radnju okrivljenog kvalifikovao kao prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine) koji je u primeni od 03.04.2018. godine, jer je tim članom sankcionisano postupanje protivno odredbi člana 43. stav 1. istog zakona, ukoliko se lice u naselju kreće brizinom većom od 20 do 30 kilometara na čas većom od dozvoljene, ocenjujući ga kao blaži za okrivljenog, a sve u skladu sa odredbom člana 6. stav 1. Zakona o prekršajima kojim je propisano da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a stavom 2. istog člana da ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.

Nadalje, drugostepeni sud odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, izjavljenoj protiv prvostepene presude je našao da je prvostepeni sud radnju okrivljenog pravilno kvalifikovao kao prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i da donošenjem prvostepene presude nije povređen zakona na štetu okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, postupajući na navedeni način prvostepeni i drugostepeni sud su donošenjem pobijanih presuda, učinili bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, jer nisu pravilno primenili odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, odnosno nisu u konkretnom slučaju primenili zakon koji je najblaži za okrivljenog.

Naime, u vreme izvršenja prekršaja koji je okrivljenom stavljen na teret, prekoračenje brzine kretanja, odnosno prekoračenje brzine kretanja vozila u naseljenom mestu, bilo je sankcionisano odredbom člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je bio na snazi u vreme izvršenja predmetnog prekršaja, ali je u međuvremenu došlo do izmena i dopuna navedenog zakona. Tako je izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine, koji je stupio na snagu 03.04.2018. godine, izmenjen propis, pa je u članu 150. tih izmena, koji se upravo odnose na član 332. (kojim je bila sankcionisana brzina kretanja vozila u naseljenom mestu), u trećem stavu navedeno: „u tački 8. reči „21km/čas“ zamenjuju se rečima: „za više od 30km/čas“.

Imajući u vidu navedeno, a s obzirom da je okrivljeni dana 26.10.2017. godine, upravljao vozilom u naselju brzinom većom od dozvoljene za 25km/čas od opšteg ograničenja (što je bilo sankcionisano kao prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima), to je navedenom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ovaj prekršaj dekriminalizovan, počev od 03.04.2018. godine, a kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Stoji činjenica da je zakonodavac novom izmenom zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 41/18 od 31.05.2018. godine, koji je stupio na snagu 01.06.2018. godine, u članu 7. ovih izmena naveo: „u članu 332a stav 1. tačka 4. broj „44“ zamenjuje se brojem „43“, kojom izmenom je zakonodavac ponovo sankcionisao prekoračenje brzine u naselju od 20 do 30 km/čas od dozvoljene brzine, odnosno sankcionisao je postupanje suprotno članu 43. tog zakona. Shodno navedenom, dakle u periodu od 03.04.2018. godine do 01.06.2018. godine, ova radnja koja se okrivljenom stavlja na teret, nije bila prekršaj, jer zakonodavac u ovom periodu nije inkriminisao prekršaj za prekoračenje brzine u naseljenom mestu u rasponu od 20 do 30 km/čas, tako da je u tom periodu važenja zakona, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predmetni prekršaj bio dekriminalizovan, a što osnovano Republički javni tužilac ističe u podnetom zahtevu.

Prema tome, kako je u konkretnom slučaju nakon izvršenja prekršaja, na zakon izmenjen više puta i kako je izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine, koji je stupio na snagu 03.04.2018. godine i bio na snazi do 01.06.2018. godine, predmetni prekršaj za koji se okrivljeni tereti, bio dekriminalizovan, to je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima.

Nalazeći iz iznetih razloga, da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude, odnosno ukinuo pobijane presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, koji će otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić