Privredni apelacioni sud rešenjem Pvž 349/14 od 16. jula 2014. godine, dozvolio je posebnu reviziju predlagača izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž 81/14 od 06. marta 2014. godine i predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj.

Odlučujući o predlogu Privrednog apelacionog suda, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o posebnoj, obzirom da je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse u vezi sa utvrđenjem cene akcija u prinudnom otkupu i potrebi tumačenja odredbe člana 523. Zakona o privrednim društvima, a u vezi sa članom 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija predlagača osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagači su prvostepenom sudu podneli predlog za utvrđenje vrednosti akcija protivnika predlagača koje su bile predmet prinudnog otkupa od strane otkupioca A.H.C. B.V. po osnovu Odluke Skupštine akcionara protivnika predlagača od 01. marta 2013. godine i to kao ocenjenu vrednost akcija od 18.367,00 dinara. Donošenjem navedene odluke o prinudnom otkupu akcija prethodila je ponuda za preuzimanje od 07. februara 2012. godine, koju je sproveo A.H.C. B.V. Komisija za hartije od vrednosti je donela rešenje kojim je odobreno ponuđaču objavljivanje ponude za preuzimanje 150.844 akcije sa pravom glasa ciljnog društva ovde protivnika predlagača po ceni od 5.327,95 dinara po akciji. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odlučili da je ponuda A.H.C. B.V. bila obavezujuća. Nesporno je među strankama da je A.H.C. B.V. kao većinskim akcionarima ovde protivnicima predlagača uspostavljena kontrola od strane W.P., jer je ovo privredno društvo preuzelo celokupno A.H.C. B.V. grupu, te je uspostavljena kontrola nad navedenim holdingom, koje je posedovalo 73,27% akcija sa pravom glasa ciljnog društva – ovde protivnika predlagača. Dalje je zaključeno da je uspostavljanjem kontrole A.H.C. B.V., u smislu člana 4. i 5. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava W.P., indirektno stekao pravo 25% akcija sa pravom glasa ovde protivnika predlagača. Zaključili su da su se u konkretnom slučaju stekli zakonom propisani uslovi iz člana 515. stav 1. Zakona o privrednim društvima, da po zahtevu većinskog akcionara sa pravom glasa protivnik predlagača donese odluku o prinudnom otkupu akcija preostalih akcionara i da na osnovu te odluke većinski akcionar vrši otkup akcija pod uslovima iz ponude za preuzimanje akcija kojim je utvrđena cena od 5.527,95 dinara po akciji, te da je u svemu postupljeno u skladu sa članom 523. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, pa da stoga nije bilo mesta utvrđenju akcija shodno odredbama člana 513. i 475. Zakona o privrednim društvima.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, a što ima za posledicu da činjenično stanje važno za odlučivanje nije jasno i potpuno utvrđeno.

Prinudni otkup akcija i pravo na prodaju akcija je regulisano odredbama člana od 515 do 523. Zakona o privrednim društvima. Prema odredbi člana 515. stav 1. Zakona o privrednim društvima, na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90 % osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90 % glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije (otkupilac) skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva uz isplatu cene koja se određuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara.

Zakon o privrednim društvima donet 2011. godine, izmenio je dotadašnji režim prinudnog otkupa akcija koji je bio propisan Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Osim što je snizio prag za prinudni otkup sa 95 % na 90 %, Zakon o privrednim društvima propisao je i drugačiji način utvrđivanja cene u prinudnom otkupu. Kao osnovni način utvrđivanja otkupne cene je propisano da akcionarima pripada najviša od tri cene akcija: tržišne (koja je postignuta trgovanjem na berzi); knjigovodstvene (koje se određuju na osnovu bilansa stanja koje su društva obavezna da sastavljaju) i procenjene (koju bi trebalo da utvrdi veštak primenom odgovarajućih metoda procene vrednosti kapitala poznatih u ekonomiji). Međutim, Zakon o privrednim društvima je u članu 523. predvideo izuzetak od ovakvog načina utvrđivanja cene, pa se ovim članom propisuje da cena u prinudnom otkupu pod određenim uslovima može biti jednaka ceni iz ponude za preuzimanje kojom je otkupilac prešao prag prinudnog otkupa i upravo ta situacija je i sporna u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 523. Zakona o prvrednim društvima je propisano da otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. ovog zakona ima pravo da u roku od 3 meseca od dana isteka ponude za preuzimanje sprovede prinudni otkup akcija pod uslovima iz ponude za preuzimanje, ako je u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava: 1) isključivo putem dobrovoljne ponude za preuzimanje upućene svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije stekao najmanje 90 % akcija koje su bile predmet te ponude; ili 2) tu ponudu za preuzimanje sproveo kao obaveznu. U slučajevima iz stava 1. ovog člana preostali akcionari imaju pravo na prodaju svojih akcija u skladu sa članom 522. ovog zakona po uslovima iz ponude u roku od 3 meseca od dana isteka ponude za preuzimanje. Po isteku roka iz stava 1. i 2. ovog člana, utvrđivanje cene akcija kod ostvarivanja prava na prinudni otkup i prava na prodaju akcija vrši se u skladu sa članom 515. i 516. ovog zakona. Dakle, za pravnu ocenu da li su ispunjeni uslovi za primenu ove odredbe kao izuzetka kod utvrđivanja vrednosti akcija, merodavne su odredbe Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i to konkretno odredba člana 6. ovog zakona, koja propisuje obavezu objavljivanja ponude za preuzimanje pod propisanim uslovima.

Odredbom člana 6 Zakona o preuzimanju akcionarskih društava je propisano: Lice je obavezno da objavi ponudu za preuzimanje kada neposredno ili posredno, samostalno ili zajednički delujući, stekne akcije s pravom glasa ciljnog društva, tako da zajedno sa akcijama koje je već steklo, pređe prag od 25% akcija s pravom glasa ciljnog društva (kontrolni prag).

Posrednim sticanjem akcija s pravom glasa iz stava 1. ovog člana smatra se sticanje kontrole u smislu člana 4. st. 4. i 5. ovog zakona.

Kada nastane obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje, lice iz stava 1. ovog člana dužno je da, bez odlaganja, objavi obaveštenje o nameri preuzimanja i dostavi ga regulisanom tržištu, odnosno MTP na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Centralnom registru, Komisiji i ciljnom društvu, pod uslovima i na način određen ovim zakonom.

Lice koje je na osnovu ponude za preuzimanje steklo manje od 75% akcija s pravom glasa, u slučaju daljeg sticanja akcija istog ciljnog društva obavezno je da objavi ponudu za preuzimanje.

Lice koje je na osnovu ponude za preuzimanje steklo 75% ili više akcija s pravom glasa, obavezno je da objavi ponudu za preuzimanje kada:

- nakon ponude za preuzimanje stekne najmanje dodatnih 5% akcija s pravom glasa ciljnog društva;

- u toku 18 uzastopnih meseci stekne najmanje 3% dodatnih akcija s pravom glasa istog ciljnog društva.

Obaveštenje iz stava 3. ovog člana mora sadržati podatke iz člana 20. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, kao i izjavu ponuđača da će u zakonom propisanom roku objaviti ponudu za preuzimanje.

Obaveza obaveštavanja iz stava 3. ovog člana na odgovarajući način primenjuje se uvek kad za ponuđača nastane obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje.

Prema citiranoj odredbi člana 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, kada akcionar poseduje manje od 25 % akcija društva, on nema obavezu objavljivanja ponude za preuzimanjem, jer se smatra da je njegov procenat vlasništva nizak, da bi mogao da ostvaruje upravljanje društvom. Međutim, kada akcionar pređe prag od 25 % akcija, smatra se da je on pokazao nameru da preuzme kontrolu nad upravljanjem u društvu i tada se njemu nameće obaveza da objavi ponudu za preuzimanje saglasno članu 6. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Akcionar koji poseduje akcije u rasponu od 25 % do 75 % mora da objavi ponudu za preuzimanje u slučaju svakog sticanja akcija, što proizilazi iz odredbe člana 6. stav 4. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Nakon što pređe prag od 75 % akcija, većinski akcionar je stekao apsolutnu kontrolu nad društvom i on je obavezan da manjinskim akcionarima uputi još jednu ponudu za preuzimanje u kojoj će im dati mogućnost da prodaju akcije u situaciji kad nisu u mogućnosti da utiču na bilo koju odluku koju nadležni organ društva donosi. Prema sadržini odredbe člana 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, obaveza objavljivanja poslednje ponude nastaje: na osnovu člana 6. stav 1, stav 4. i stav 5. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Obaveza na osnovu člana 6. stav 5. nastaje jedino u situaciji kada je prag od 75 % pređen putem obavezne ponude, pa je nakon toga stečeno dodatnih 5 % odnosno 3 % akcija s pravom glasa u toku 18 uzastopnih meseci. (Ukoliko većinski akcionar nakon ponude stekne na primer 70 % akcija pa u jednoj transakciji stekne još 10 % za njega će obaveza nastati na osnovu člana 6. stav 4. i to u situaciji kada poseduje 80 % akcija). Ta ponuda je poslednja obavezna ponuda, nakon koje u slučaju daljeg sticanja ne nastaje obaveza jer se član 6. stav 5. primenjuje samo na slučajeve kada je samom ponudom pređen prag od 75 % pod uslovima propisanim u tom stavu. Sve ostale ponude, koje se objave a nisu obavezne po članu 6. stav 1, 4. i 5. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, predstavljaju dobrovoljne ponude. Da bi se ostvarilo pravo na cenu akcija koja je bila navedena u dobrovoljnoj ponudi, u tom slučaju ponuda mora biti upućena svim preostalim akcionarima za sve njihove akcije i da je stečeno tom ponudom najmanje 90 % akcija koje su bile predmet te ponude, te jedino u toj situaciji većinski akcionar može ostatak akcija od akcionara otkupljivati po ceni iz dobrovoljne ponude ukoliko to učini u zakonom propisanom roku od 3 meseca.

Polazeći od ovakvog tumačenja odredbe člana 523. Zakona o privrednim društvima i odredbe člana 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, prema kojima se ima ceniti zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, može se zaključiti da u pobijanim rešenjima nisu raspravljene odlučujuće činjenice i to pre svega da li je kontrolni akcionar uopšte imao obavezu objavljivanja, obavezne ponude ili je poslednja ponuda bila dobrovoljna, a ako jeste dobrovoljna da li se radi o dobrovoljnoj ponudi iz člana 523. stav 1. Zakona o privrednim društvima. Iz obrazloženja pobijanog rešenja se vidi jedino da je većinski akcionar W.P. stekao 73,21 komada akcija kod protivnika predlagača kao ciljnog društva na osnovu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije, pa obzirom da nije iskazan procentualni udeo kontrolnog akcionara u akcijama ciljnog društva, ne može se zaključiti da li je sa ovim transakcijama, kontrolni akcionar prešao prag od 75 % ili nije od čega zavisi da li ima obavezu da objavi još jedu obaveznu ponudu ili nema, ili je u pitanju dobrovoljna ponuda, što ima za posledicu da se ne može jasno zaključiti da li u ovoj situaciji uopšte ima mesta primeni odredbe člana 523. Zakona o privrednim društvima.

Zbog navedenih nedostataka, nižestepene odluke se moraju ukinuti, pa će prvostepeni sud u ponovnom postupku, da bi pravilno primenio materijalno pravo, imajući u vidu prethodno uputstvo, utvrditi: da li je poslednja ponuda većinskog akcionara u kojoj je iskazana vrednost akcija od 5.527,95 dinara po akciji, bila obavezna ponuda po članu 6. stav 4. ili ev. stav 5. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ili je bila dobrovoljna ponuda i da li su ispunjeni uslovi da se primeni član 523. Zakona o privrednim društvima da se ta cena akcija primeni i kod otkupa akcija preostalih akcionara. Pravnu ocenu da li je ponuda većinskog akconara bila obavezna ili dobrovoljna, prvostepeni sud će dati pre svega na osnovu podataka o procentu stečenih akcija i načinu sticanja akcija kontrolnog akcionara a sve to posebno polazeći od odredbe člana 6. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, bez obzira na to kako je ta ponuda nazvana u odluci nadležnog organa društva ili Komisije za hartije od vrednosti.

To su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud na osnovu ovlašćenja iz člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rešenja.

                                                                                                              Predsednik veća-sudija

                                                                                                              Branko Stanić,s.r.