U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler-Popović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Knežević, advokat iz ..., protiv tuženog Građevinsko preuzeće BB ..., u postupku po revizijama tužioca i tuženog protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6233/15 od 02.03.2016.godine, na sednici veća održanoj dana 24.05.2018.godine, donosi

P R E S U D U

Delimično se uvažava revizija tužioca pa se PREINAČAVA presuda Privrednog apelacionog suda Pž 6233/15 od 02.03.2016.godine u stavu I izreke i stavu IV izreke, i PRESUĐUJE:

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Privrednog suda u Novom Sadu P br. 473/12 od 30.06.2015.godine u delu stava I u kome je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 2.557.252,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.06.2015.godine do isplate.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove spora u iznosu od 388.459,10 dinara u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka ove odluke.

ODBIJA SE revizija tužioca i tuženog i POTVRĐUJE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 6233/15 od 02.03.2016.godine u stavu II, III i V izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P br. 473/12 od 30.06.2015. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i naloženo je tuženom da tužilji na ime izmakle koristi isplati iznos od 4.877.919,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom do 22.06.2015.godine do isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 388.495,10 dinara. U stavu II je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 11.099.161,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.03.2015.godine do isplate i u delu kamate na iznos od 4.877.919,78 dinara za period od 19.03.2015.godine do 22.06.2015.godine.

U postupku po žalbi tužioca i žalbi tuženog, Privredni apelacioni sud je presudom Pž 6233/15 od 02.03.2016.godine usvojio žalbu tuženog i ukinuo prvostepenu presudu u delu stava I u kome je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 2.557.252,00 dinara sa kamatom od 22.06.2015.godine do isplate i odlučio da se tužbeni zahtev u tom delu odbija kao neosnovan. U stavu II izreke odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u delu stava I u kome je obavezan tuženi da plati tužilji 2.320.667,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.06.2015.godine do isplate. Žalba tužioca je stavom III odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu II izreke, dok je stavom IV preinačena ista prvostepena presuda u delu stava I u kome je tuženi obavezan da naknadi troškove spora u iznosu od 388.495,10 dinara, tako što je tuženi obavezan da naknadi troškove u iznosu od 187.985,00 dinara. Zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen.

Nezadovoljni pravnosnažnom presudom tužilac i tuženi su podneli reviziju kojom osporavaju istu iz razloga pogrešne primene materijalnog prava i učinjenih povreda postupka pred nižestepenim sudovima.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu drugostepenu presudu u smislu odredbe člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), a u vezi sa članom 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), pa je našao da je revizija tužioca delimično osnovana, a revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba zakona o parničnom postupku iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi u pogledu povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1. ZPP, zbog nedostatka obrazloženja drugostepene odluke, budući da su razlozi pobijane odluke jasni i razumljivi, a presuda sadrži razloge o odlučnim činjenicama.

Predmet spora je zahtev tužioca za naknadu štete u vidu izmakle koristi, prouzrokovane tužiocu zakašnjenjem tuženog u izgradnji poslovnog prostora po osnovu ugovora sa tužiocem. Prema činjeničnom stanju utvrđenom do zaključenja glavne rasprave pravni prethodnik tužioca i tuženi su 14.09.1994.godine zaključili ugovore o finansiranju, projektovanju i izgradnji lokala na lokaciji u ..., objekat na uglu ... i ... . Ugovorima je pravni prethodnik tužioca poverio tuženom kao izvođaču da izvede sve radove na projektovanju i izgradnji objekta koji se nalaze na označenoj lokaciji. Tuženi je preuzeo obavezu da izvede radove na navedenoj lokaciji i da ih preda tužiocu, prema opisu koji će se naknadno sačiniti. Lokali su opredeljeni, kao lokali u prizemlju označeni brojem ... sa površinom od 22,47 m2, akontaciona vrednost metra kvadratnog utvrđena je na 1.470,00 dinara, što za opredeljeni lokal iznosi 33.030,90 dinara. Ugovoreni rok završetka radova je 31.05.1994.godine. Drugim ugovorom broj ... predviđena je izgradnja lokala koji se nalazi u prizemlju, površine 26,44 m2, akontacione cene 1.470,00 dinara po metru kvadratnom, a što ukupno za lokal iznosi 38.866,80 dinara. Rok završetka radova je 31.05.1995.godine. Međusobna dugovanja po osnovu zaključenih ugovora izvršena su u celosti. Tuženi je, međutim, kasnio sa izgradnjom i predajom navedenih nepokretnosti i iste je tužiocu predao tek 19.12.2002.godine. Pravni prethodnik tužioca i društvo VV iz ... su 25.10.1994.godine zaključili predugovor o zakupu kojim se prethodnik tužioca obavezao da zakupcu da dva lokala, navedene površine oko 49 m2 na označenoj adresi koja je i bila predmet ugovora između tužioca i tuženog i to na period od 5 godina, počev od 01.06.1995.godine do 01.06.2000.godine, po ugovorenoj zakupnini od 1.310 DM u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate na mesečnom nivou. Isplata zakupnine ugovorena je jednakratno u celosti za prve tri godine u iznosu od 48.600 DM u dinarskoj protivvrednosti, a za preostale dve godine ugovoreno je isplaćivanje zakupnine mesečno. Konačno zaključenje ugovora o zakupu, po navedenom predugovoru bilo je predviđeno najkasnije do 30.05.1995.godine. Zaključenjem stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom GG iz ... imovina koju preduzeće poseduje ustupljena je osnivaču AA-ovde tužiocu, a u navedenu imovinu ušao je i sporni poslovni prostor, odnosno dva lokala. Tužilac naknadu štete u vidu izmakle dobiti potražuje od tuženog, zbog neizvršenja ugovornih obaveza u roku, odnosno zbog predaje objekata sa značajnim kašnjenjem, a u visini obračunate zakupnine po iznosima iz predugovora o zakupu, za period od ugovorenog roka predaje objekta do datuma predaje istog tužiocu.

Prvostepeni sud je dosudio tužiocu naknadu štete u visini ugovorene zakupnine za period od 3 godine pre podnošenja tužbe, ocenjujući da je prigovor zastarelosti osnovan za iznos tražen pre označenog perioda, odnosno 01.02.1998.godine, a sve do 19.12.2002.godine kada je poslovni prostor predat tužiocu od strane tuženog. Visina štete utvrđuje se prema ugovorenim cenama zakupa iz predugovora tužioca i trećeg lica.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu odbijajući tužbeni zahtev u delu za traženu naknadu štete u vidu izmakle koristi, u visini nenaplaćenih zakupnina za period od 01.06.2000.godine do 19.12.2002.godine, nalazeći da tužilac nije učinio izvesnim da bi imao navedenu korist jer je predugovor o zakupu zaključen na period od 5 godina zaključno sa 01.06.2000.godine. Stoga nije dokazana izvesnost zarade za period od 01.06.2000.godine do 19.12.2002.godine.

Osnovan je zahtev tužioca za naknadu štete u vidu izmakle koristi u visini nenaplaćenih zakupnina za poslovni prostor koji je tuženi po izgradnji tužiocu predao kao investitoru, sa višegodišnjim kašnjenjem u izvođenju radova. Tužilac ima prava da visinu štete obračuna prema ugovorenom iznosu zakupnine, a ne prosečne tržišne visine, jer je ugovorena cena zakupa u granicama prihvatljivih i realnih, s obzirom da je nešto veća od prosečne cene, ali manja od najviše ugovorene i ostvarene cene u tom periodu. Stoga se pri oceni visine izmakle dobiti ista obračunava prema ugovorenoj visini zakupnine po zaključenom ugovoru i predugovoru između pravnog prethodnika tužioca i trećeg lica kao zakupca.

Na osnovu odredaba člana 376. ZOO kojima je regulisano da naknada štete zastareva u periodu od 3 godine, prigovor zastarelosti je osnovan za period pre 01.02.1998.godine, jer je podnošenjem tužbe 18.02.2001.godine prekinuta zastarelost, te se osnovano i kao nezastarelo može tražiti potraživanje u vidu izmakle koristi za period tri godine pre podnošenja tužbe, ali ne i za period od 01.06.1995. godine s kojim datumom je zaključen predugovor, do 01.02.1998. godine. Za taj period naknada štete je zastarela. Neosnovani su revizijski navodi tužioca da je sud morao da ceni da je rok zastarelosti počeo da teče tek od trenutka kada je tužilac došao u državinu spornog poslovnog prostora, jer je tužilac već istekom ugovorenog roka za predaju objekta saznao da neće moći da ga preda zakupcu, a time i visinu štete i počinioca. Revizijski navodi tuženog u pogledu ocene prigovora zastarelosti od strane nižestepenih sudova nisu osnovani, jer je shodno napred navedenom pravilno cenjen prigovor zastarelosti i period za koji je potraživanje tužioca zastarelo.

Pri oceni do kada tužilac ima prava da obračuna štetu u visini izgubljene zakupnine, odnosno da li do dana isteka ugovora 01.06.2000.godine ili do dana predaje nepokretnosti u državinu tužiocu, prvostepeni i drugostepeni sud zauzimaju različita stanovišta. Prvostepeni sud smatra da je tužilac dokazao izvesnim da bi se zakupodavni odnos nastavio. Stoga dosuđuje štetu i za period po isteku ugovora od 5 godina na koji je zaključen predugovor, a sve do trenutka do kada je tužilac došao u državinu poslovnog prostora predajom od strane tuženog. Drugostepeni sud dosuđuje opredeljenu štetu samo za period trajanja predugovora, odnosno do isteka 5 godina na koji rok je ugovor o zakupu trebalo da bude zaključen. Za preostali period, a do trenutka predaje poslovnog prostora tužiocu odbija zahtev kao nedokazan.

Neizvršenjem ugovornih obaveza izgradnje i predaje poslovnog prostora u ugovorenom roku, tuženi je prouzrokovao tužiocu štetu u vidu izmakle dobiti, koju bi tužilac mogao ostvariti da je tuženi svoje ugovorne obaveze izvršio na vreme i to izdavanjem poslovnog prostora, koji mu je tužilac trebalo da izgradi i preda. Dostavljanjem predugovora za navedeni poslovni prostor po kome je predviđeno zaključenje ugovora o zakupu za period od 5 godina, tužilac je učinio izvesnim da bi izdavanjem u zakup navedenog poslovnog prostora imao korist u visini ostvarene cene zakupnine u periodu do 01.06.2002.godine, odnosno do trenutka kada mu je od strane tuženog predat u državinu završeni objekat. Tužilac je učinio izvesnim da bi i u periodu posle isteka navedenog ugovora isti zakupodavni odnos bio nastavljen ili bi mogao zaključiti drugi ugovor o zakupu istog poslovnog prostora da je on bio izgrađen i da mu je bio predat, jer predugovor dokazuje da je postojalo interesovanje za zakup tog prostora. Stoga sve do trenutka predaje objekta u državinu tužilac trpi štetu u vidu izmakle koristi u visini zakupnine koju je mogao ostvariti.

Nisu osnovani revizijski navodi tužioca da je trebalo revalorizovati dinarske iznose protivvrednosti ugovorenog deviznog iznosa, jer je ugovaranjem zakupnine u deviznom iznosu očuvana vrednost očekivane koristi na ime zakupnine od strane tužioca. Otuda nema osnova i za primenu revalorizacije.

Pravilno su nižestepeni sudovi i zateznu kamatu dosudili od dana presuđenja, s obzirom da se radi o naknadi štete, na koju se tuženi obavezuje donošenjem sudske odluke. Zato mu od tog datuma pripada i zatezna kamata sve do isplate.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog da on štetu nije skrivio jer je nije mogao predvideti u smislu odredaba člana 266 ZOO. Tuženi je svojom krivicom, odnosno neizvršenjem ugovornih obaveza u roku prouzrokovao tužiocu štetu, koju je mogao predvideti i nije mu bilo potrebno posebno predočavati. Revizijski navodi da se tužilac ne bavi prometom ili izdavanjem u zakup nepokretnosti, te da stoga nema pravni osnov za dosuđenje izmakle koristi u visini zakupnine nisu osnovani. Tužilac je u slučaju izvršenja ugovorene obaveze u roku od strane tuženog, svojim nepokretnostima mogao slobodno raspolagati, pa i izdati ih u zakup, a što upravo i dokazuje da je za njega nastala šteta u vidu izmakle koristi obračunate u visini zakupnine koju je mogao ostvariti.

Iz navedenih razloga na osnovu odredaba člana 405. i 407. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Kako je revizijskom odlukom preinačena drugostepena odluka u pogledu dela zahteva o naknadi štete, to je primenom pravila o naknadi troškova zavisno od uspeha stranaka u sporu preinačena i odluka drugostepenog suda o troškovima potvrđivanjem odluke prvostepenog suda kojim je tuženi obavezan da naknadi opredeljene troškove tužiocu.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić