Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u postupku predlagača M.S.1 iz K., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu R4 p 30/15 od 10.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 26.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Kruševcu R4 p 30/15 od 10.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu R4 p 30/15 od 10.08.2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača M.S.1 iz K., kojim je traženo da se utvrdi da je predlagaču u predmetu Osnovnog suda u Kruševcu-Sudska jedinica u Varvarinu P179/14 (raniji broj predmeta P 237/97) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se naloži ubrzanje postupka i da se na ime naknade za povredu prava predlagaču dosudi iznos od 150.000,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u okviru ovlašćenja iz člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 55/14), i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br.25/82..., „Službeni glasnik RS“ br.46/95... 6/15), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova i ocenio da žalba nije osnovana.

U prvostepenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je 04.08.2015. godine Višem sudu u Kruševcu podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom predmetu koji je pred Opštinskim sudom u Varvarinu vođen po tužbi Z.S., a protiv tuženih B.S., M.S.2 i G.S., radi utvrđenja prava svojine u zajedničkoj imovini. Postupak je pravnosnažno okončan presudom tog suda P 237/97 od 01.12.2003. godine. Po pravnosnažnom okončanju ove parnice pravni sledbenik tuženog B.S., ovde predlagač M.S.1, je dana 26.01.2011. godine Osnovnom sudu u Kruševcu-Sudska jedinica u Varvarinu podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, navodeći da je tuženi B.S. preminuo 24.05.2000. godine, a da je on, kao njegov pravni sledbenik, za postojanje pravnosnažne presude P 237/97 i njenu sadržinu saznao tek 18.11.20011. godine. U daljem toku postupka, predmet je dobio nov broj P 179/14, a na ročištu dana 28.01.2014. godine postupak po predlogu je prekinut, zbog smrti tužilje Z.S.. O predlogu za ponavljanje postupka nije odlučeno, a u vreme odlučivanja o zahtevu predlagača navedeni postupak se i dalje nalazio u prekidu.

Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je pobijanim rešenjem pravilno odbio da predlagaču pruži pravnu zaštitu.

Odredbom člana 8a Zakona o uređenju sudova propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku (član 8b stav 1. istog zakona).

Iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može zahtevati ubrzanje postupka samo u predmetima koji nisu pravnosnažno okončani do dana podnošenja zahteva, odnosno da se zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku neposredno višem sudu može podneti samo ukoliko taj postupak nije pravnosnažno okončan. Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je da se postupak ubrza i da se, ukoliko sud utvrdi da je došlo do povrede ovog prava, odredi primerena naknada kao vid satisfakcije. Stoga u situaciji kada je postupak pravnosnažno okončan pre podnošenja zahteva predlagači ne mogu tražiti da neposredno viši sud utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, niti naknadu za povredu tog prava.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredno pravno sredstvo čija je sadržina usmerena na obnavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Nakon pravnosnažno okončanog postupka stranka ima pravo da upotrebi navedeno pravno sredstvo i postupak obnovi. Prema standardima ustanovljenim dugogodišnjom praksom Evropskog suda za ljudska prava, odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda primenjuju se na sve građansko-sudske postupke u kojima se odlučuje o građanskim pravima i obavezama stranaka, a period koji se uzima u obzir prilikom ocene pravnog standarda razumnog roka u građanskom sudskom postupku obuhvata vreme od trenutka kada je pokrenuta akcija, odnosno podnet inicijalni akt pred nadležnim sudom (odnosno od kada je podnosilac zahteva pristupio postupku koji je u toku), do trenutka kada poslednja odluka doneta od strane domaćeg pravnog sistema postane konačna i bude izvršena. Zaštitni mehanizmi iz člana 6. EKLJP ne primenjuju se na neuspešne pokušaje obnove krivičnog ili parničnog postupka (stav izražen u presudi Tumilovich v. Russia), dok god domaće vlasti ne pristanu da obnove neki postupak. Međutim, od trenutka kada se postupak obnovi, zaštitni mehanizmi iz člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama se aktiviraju i primenjuju se na celokupan sudski postupak.

U konkretnom slučaju, parnični postupak pred Opštinskim sudom u Varvarinu, vođen po tužbi Z.S., a protiv tuženih B.S., M.S.2 i G.S., pravnosnažno je okončan presudom tog suda P 237/97 od 01.12.2003. godine, a o predlogu da se postupak ponovi nije odlučeno. Stoga je prvostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbio da predlagaču pruži pravnu zaštitu, dok suprotni navodi žalbe nisu osnovani.

Iz navedenih razloga, primenom člana 401. tačka 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.