Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u predmetu predlagača TR M., N., vlasnik M.M. iz N., čiji je punomoćnik advokat M.P. iz N., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu R4 I br.139/15 od 16.09.2015. godine, na sednici održanoj 01.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Nišu R4 I br.139/15 od 16.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 I br.139/15 od 16.09.2015. godine, odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio da mu se utvrdi pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu Iv 1/09 u iznosu od 30.000,00 dinara, sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od dana donošenja odluke pa do konačne isplate, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava RS opredeljenih za rad sudova. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu na odluku o naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku i troškove postupka.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 386. u vezi člana 402. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11....55/14) na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, broj 25/82...“Sl. glasnik RS“, broj 46/95... 55/14), na čiju shodnu primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tač.1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud kao drugostepeni sud u ovom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Uvidom u predmet prvostepenog suda R4 I br.49/15 po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, utvrđeno je da je pravnosnažnim rešenjem od 08.07.2015. godine, konstatovano da je u izvršnom predmetu koji je u toku pred Osnovnim sudom u Nišu Iv 1/09, povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i naloženo istom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmet okončao u najkraćem roku, a predlagaču su dosuđeni troškovi. U tom predmetu predlagač nije tražio određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, već je to učinio novim zahtevom koji je podnetim 12.08.2015. godine, Višem sudu u Nišu.

Viši sud u Nišu je našao da je zahtev neosnovan jer ovakav zahtev predlagač nije postavio prilikom podnošenja ranijeg zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Po oceni prvostepenog suda zahtev za određivanje primerene naknade se ne može podneti samostalno, niti se to može učiniti po pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo ubrzanje postupka.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je stanovište prvostepenog suda pravilno.

Po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, stranka koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ovim zahtevom može tražiti i naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a). Ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će se okončati postupak u kome je učinjena ova povreda prava. Naknada se isplaćuje iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, proizilazi da se zahtev za određivanje primerene naknade mora postaviti istovremeno sa zahtevom za utvrđenje povrede prava i za ubrzanje postupka. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova nije predviđena mogućnost podnošenja samostalnog zahteva za određivanje primerene naknade po pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđena povreda prava.

Iz navedenih razloga, pravilan je zaključak prvostepenog suda da ovakav zahtev za određivnje naknade ne može postojati kao samostalan zahtev, zbog čega je pravilno odbijen.

Na osnovu člana 401. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.