.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 160/2016
13.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača D.M. iz N., čiji je punomoćnik S.A. advokat iz N., povodom zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu R4 i 187/15 od 29.12.2015. godine, u sednici održanoj 13.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Višeg suda u Nišu R4 i 187/15 od 29.12.2015. godine i predmet se vraća tom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 i 187/15 od 29.12.2015. godine odbijen je zahtev predlagača da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Nišu, u predmetima I 3203/11 i I 2949/02, predlagaču odredi primerena primerena naknada od po 1000 eura u dinarskoj protivvrednosti, i naloži sudu da u najkraćem roku sprovede postupak izvršenja.
Protiv ovog rešenja, predlagač je blagovremeno preko punomoćnika izjavio žalbu, iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, i utvrdio da je žalba predlagača osnovana.
Prema razlozima pobijanog rešenja predlagač je podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Osnovnim sudom u Nišu, u predmetima I 3203/11 i I 2949/02, sa predlogom da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima, naloži ubrzanje postupka, a predlagaču odredi naknada na ime navedene povrede u visini od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Po oceni prvostepenog suda, predlagač je kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje 09.05.2000. godine, u predmetu I 2949/11 (198/00), koji je dozvoljen rešenjem od 09.05.2000. godine, a predlagaču je istog dana isplaćen iznos od 5.320,00 dinara sa obračunatim doprinosima za socijalno osiguranje. Predlogom od 10.02.2011. godine predlagač je promenio sredstvo izvršenja plenidbom novčanih sredstava sa računa banke u delu koji se odnosi na zaradu, ali je dopisom I 2949/11 od 19.10.2011. godine punomoćnik obavešten da je zarada u iznosu od 5.329,00 dinara isplaćena poveriocu, te da ne može tražiti promenu sredstva izvršenja. Punomoćnik je dopis primio 25.10.2011. godine, a predmet je arhiviran 26.11.2011. godine.
Predlagač je Opštinskom sudu u Nišu podneo predlog za izvršenje 13.06.2000. godine u izvršnom predmetu I 3203/11 (1926/00), koji je odobren rešenjem suda od 15.06.2000. godine. Rešenjem od 03.08.2000. godine izvršnom poveriocu je iz depozitnog računa Opštinskog suda u Nišu isplaćen iznos od 1.410,00 dinara na ime zarade za period od 01.09.1999. do 31.12.1999. godine. Podneskom od 03.11.2002. godine poverilac je predložio nastavak izvršenja radi naplate kamate u tom predmetu, popisom, plenidbom i prodajom preostalih kamiona izvršnog dužnika, koji je naredbom izvršnog sudije od 28.03.2003. godine dozvoljen. Zapisnikom od 17.11.2004. godine konstatovano je da nema pokretnih stvari koje se mogu prodati da bi se namirila potraživanja izvršnog poverioca. Poveriocu je 10.11.2005. godine dostavljena obavest o nemaštini, koju je primio 12.12.2005. godine. Dana 10.02.2011. godine punomoćnik izvršnog poverioca podneo je predlog za promenu sredstva izvršenja, plenidbom novčanih sredstava sa računa kod V.b.. Rešenjem I 3203/11 od 23.08.2011. godine promenjeno je sredstvo izvršenja i dostavljeno NBS, koja je 18.10.2011. godine obavestila sud da izvršenje nije sprovedeno. Zaključkom od 07.06.2013. godine izvršni poverilac je obavešten da zbog blokade računa izvršnog dužnika izvršenje nije sprovedeno, uz nalog da u roku od 5 radnih dana predloži dalje postupanje. Punomoćnik izvršnog poverioca je ostao pri istom načinu izvršenja – blokadom računa. Sud je naredbom od 11.02.2014. godine predmet arhivirao.
Po oceni Vrhovnog kasaionog suda, u pobijanom rešenju pogrešno su primenjene odredbe člana 8a. – 8v. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/2008 ... 101/2013), kada je odbijen zahtev predlagača za utvrđenje da im je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Naime, utvrđeno je da do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku postupak traje preko 15 godina, i da još uvek nije okončan. S obzirom na navedeno i da je izvršni postupak hitan, u smislu člana 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ne može se prihvatiti zaključak iz pobijanog rešenja da je isključivi doprinos na strani izvršnog poverioca. Stoga je pobijano rešenje ukinuto.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, i oceniti koliki je doprinos predlagača u dužini trajanja izvršnog postupka, a koliki je doprinos izvršnog suda, nakon čega će odlučiti o zahtevu predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i o zahtevu za ubrzanje postupka i dosuđivanje primerene novčane naknade.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
