Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača M.G. iz K., Ul. … br. …, čiji je punomoćnik Z.I., advokat iz K., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I 204/14 od 17.08.2015. godine, u sednici održanoj 11.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I 204/14 od 17.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I 204/14 od 17.08.2015. godine, stavom prvim izreke usvojen je zahtev predlagača i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I 39852/12 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke predlagaču je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 20.000,00 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev predlagača preko 20.000,00 dinara do traženih 100.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke naloženo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu da u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 60 dana od dana dostavljanja rešenja sprovede postupak izvršenja. Stavom petim izreke obavezana je Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka plati 6.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, osporavajući ga u stavovima trećem i petom izreke.

sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač M.G. je 16.08.2012. godine podneo predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika Republika Srbija, Ministarstvo pravde, radi naplate troškova krivičnog postupka od 16.200,00 dinara po presudi Opštinskog suda u Leskovcu K 396/06 od 13.08.2008. godine. Sud je rešenjem I 39852/12 od 22.08.2012. godine odbio predloženo izvršenje, jer punomoćnik izvršnog poverioca nije dostavio specijalno - overeno punomoćje uz predlog za izvršenje. Protiv ovog rešenja izvršni poverilac je podneo prigovor 03.10.2012. godine. Rešenjem suda od 15.04.2014. godine ukinuto je rešenje od 22.08.2012. godine i predmet vraćen na ponovni postupak. Sud je 03.06.2015. godine tražio izjašnjenje od Osnovnog suda u Leskovcu – da li su isplaćeni troškovi krivičnog postupka, koji nije odgovorio, niti je sud doneo odluku o predlogu za izvršenje od 16.08.2012. godine.

Analizirajući dužinu trajanja i tok postupka pred prvostepenim sudom, Viši sud u Beogradu je našao da je povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i naložio je okončanje izvršnog postupka u najkraćem roku.

Odlučujući o zahtevu za naknadu zbog utvrđene povrede prava, Viši sud u Beogradu je predlagaču odredio naknadu od 20.000,00 dinara, dok je odbio zahtev do traženih 100.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Beogradu pravilno odlučio o naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku, pa se žalbom neosnovano pobija visina naknade.

Naime, primenom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizilazi da se radi o specifičnom postupku, koji ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka za pravnosnažno presuđenje. Citirana odredba člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, predviđa mogućnost određivanja primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, adekvatne okolnostima svakog konkretnog slučaja.

Pravilna primena ove odredbe podrazumeva da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete, već uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni priroda zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva, postupanje suda, ali i predlagača, kao učesnika u postupku u kome je došlo do povrede prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju Viši sud u Beogradu pravilno odmerio naknadu predlagaču od 20.000,00 dinara, uz ocenu svih okolnosti koje su od uticaja na određivanje naknade, a naročito neopravdano dug period nepostupanja suda od podnošenja prigovora - 03.10.2012. godine do donošenja odluke - 15.04.2014. godine, kojom je prigovor usvojen, pa zatim do 03.06.2015. godine, kada je upućen dopis Osnovnom sudu u Leskovcu. Kako su ove okolnosti ocenjene, a nije bilo drugih koje bi opravdale dosuđivanje naknade u većem iznosu, pravilno je odbijen zahtev predlagača preko navedenog iznosa kao neosnovan.

Osim navedenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilno odlučeno o troškovima postupka. Predlagač ima pravo na naknadu troškova postupka primenom člana 154. stav 1. ZPP, koji su mu priznati za sastav zahteva - 6.000,00 dinara, koji je sačinio advokat, primenom tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), s obzirom da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku akt pritužbenog karaktera, koji nije strogo formalan, zbog čega ne pripadaju troškovi u većem iznosu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.