Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača D.V. iz B.P., O.K., čiji je punomoćnik R.J., advokat iz B., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju R4 i 49/15 od 19.10.2015. godine, u sednici održanoj 11.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Prokuplju R4 i 49/15 od 19.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Prokuplju R4 i 49/15 od 19.10.2015. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Kuršumliji u predmetu I 90/10 (ranije predmet pred Opštinskim sudom u Kuršumliji I 487/06). Stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Kuršumliji da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz stava 1. sproveo u najkraćem roku. Stavom trećim izreke predlagaču je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 30.000,00 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev predlagača preko 30.000,00 dinara do traženih 250.000,00 dinara. Stavom petim izreke obavezana je Republika Srbija da predlagaču isplati 6.780,00 dinara na ime troškova postupka koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu, bez navođenja zakonskih razloga, osporavajući ga u stavovima četvrtom i petom izreke.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač D.V. je 14.09.2006. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Kuršumliji protiv izvršnog dužnika D.S., radi naplate duga od 60 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, plenidbom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Sud je rešenjem I 487/06 od 18.09.2006. godine odredio predloženo izvršenje. Sprovođenje izvršenja je započeto 13.05.2009. godine tako što je sudski izvršitelj pokušao popis stvari izvršnog dužnika, ali ga nije zatekao kod kuće. Zatim je 07.10.2014. godine izvršitelj ponovo bio u kući izvršnog dužnika, kada je zatečen u kući, ali nije bilo pokretnih stvari koje bi mogle biti predmet izvršenja o čemu je obavešten izvršni poverilac zaključkom suda od 24.10.2014. godine. Izvršni poverilac je podneskom od 26.11.2014. godine predložio sudu da ponovi popis pokretne stvari – motokultivatora sa prikolicom. Sudski izvršitelj je 30.01.2015. godine popisao prikolicu od freze koja je bila u dvorištu kuće izvršnog dužnika. Zaključkom suda od 26.02.2015. godine zakazana je prva prodaja popisane stvari za 18.03.2015. godine, koja nije uspela, pa ponovo zaključkom od 18.03.2015. godine za 15.04.2015. godine, što je i poslednja preduzeta radnja u izvršnom postupku.

Analizirajući dužinu trajanja i tok postupka pred prvostepenim sudom, Viši sud u Prokuplju je našao da je povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku i naložio je okončanje izvršnog postupka u najkraćem roku.

Odlučujući o zahtevu za naknadu zbog utvrđene povrede prava, Viši sud u Prokuplju je predlagaču odredio naknadu od 30.000,00 dinara, dok je odbio zahtev do traženih 250.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Prokuplju pravilno odlučio o naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku, pa se žalbom neosnovano pobija visina naknade.

Naime, primenom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizilazi da se radi o specifičnom postupku, koji ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka za pravnosnažno presuđenje. Citirana odredba člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, predviđa mogućnost određivanja primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, adekvatne okolnostima svakog konkretnog slučaja. Pravilna primena ove odredbe podrazumeva da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete, već uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni priroda zahteva odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva, postupanje suda, ali i predlagača, kao učesnika u postupku u kome je došlo do povrede prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju Viši sud u Prokuplju pravilno odmerio naknadu predlagaču od 30.000,00 dinara, uz ocenu svih okolnosti koje su od uticaja na određivanje naknade, a naročito ukupno trajanje izvršnog postupka – 8 godina, 11 meseci i 11 dana, zatim neopravdano dug period nepostupanja suda od donošenja rešenja 18.09.2006. godine do preduzimanja prve radnje - popisa 13.05.2009. godine, a posle toga do 07.10.2014. godine sud je bio neaktivan. Međutim, sud je imao u vidu i da je predmet izvršnog postupka naplata duga od 60 evra što po kriterijumu značaja predmeta spora za predlagača nije moglo imati uticaja da naknada bude veća. Kako su ove okolnosti ocenjene, a nije bilo drugih koje bi opravdale dosuđivanje naknade u većem iznosu, pravilno je odbijen zahtev predlagača preko navedenog iznosa kao neosnovan.

Osim navedenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilno odlučeno o troškovima postupka. Predlagač ima pravo na naknadu troškova postupka primenom člana 154. stav 1. ZPP, koji su mu priznati za sastav zahteva - 6.000,00 dinara, koji je sačinio advokat, primenom tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), s obzirom da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku akt pritužbenog karaktera, koji nije strogo formalan, zbog čega ne pripadaju troškovi u većem iznosu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.