Prema članu 8v. Zakona o uređenju sudova na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak.

Prema članu 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku u vanparničnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Saglasno citiranim odredbama, Vrhovni sud smatra da se u konkretnom slučaju shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koje se odnose na punomoćje i punomoćnika.

Prema članu 89. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da: 1) vrši sve radnje u postupku, a naročito podnese tužbu, da je povuče, prizna tužbeni zahtev ili se odrekne tužbenog zahteva, zaključi poravnanje, izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlaže izdavanje privremenih mera obezbeđenja; 2) podnosi predlog za izvršenje ili za obezbeđenje i preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva; 3) prenese punomoćje na drugog punomoćnika ili ovlasti drugog punomoćnika na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku; 4) od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Prema članu 91. ZPP punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određene radnje, sud će da ukine parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.

Vrhovni kasacioni sud smatra, da je postupak po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku adhezioni postupak sa svim karakteristikama zahteva za ubrzanje postupka i njegova osnovna svrha, namena i cilj je da se tekući postupak ubrza i okonča u razumnom roku.

U žalbi predlagača se ističe da je punomoćnik predlagača, kao njegov punomoćnik u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Smederevu, koristeći novoustanovljeno pravno sredstvo ubrzanja parničnog postupka podneo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku na osnovu punomoćja koje mu je stranka izdala za vođenje parničnog postupka i koje se nalazi u tim spisima.

Pošto Viši sud u Smederevu u odluci kojom je odbacio zahtev predlagača se ne izjašnjava da li je punomoćnik predlagača imao punomoćje za zastupanje predlagača u parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je izvršio proveru i sačinio službenu belešku dobijenu od ovlašćenog lica parnične pisarnice, da u predmetu P. broj 264/13 pred Osnovnim sudom u Smederevu stranka S.B. ima punomoćnika advokata S.S. iz S., čije punomoćje se nalazi u spisima predmeta.

Ako se vratimo na sadržinu člana 89. Zakona o parničnom postupku prema kojoj odredbi punomoćnik advokat vrši sve radnje u postupku od podnošenja tužbe do povlačenja tužbe, priznanja tužbenog zahteva, odricanje od tužbenog zahteva, zaključenja poravnanja, izjavljivanja pravnog leka, odustanak ili odricanje od njega i predlaže izdavanje privremenih mera obezbeđenja, te na osnovu istog punomoćja podnosi i predlog za izvršenje ili obezbeđenje i preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva, bilo bi potpuno suprotno smislu i cilju ove odredbe, da na osnovu tog istog punomoćja on ne može da traži i ubrzanje postupka za koji smatra da nerazumno dugo traje. Stoga se ne može prihvatiti zaključak Višeg suda u Smederevu da je punomoćnik predlagača advokat morao imati posebno ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već je sud bio dužan da proveri da li je punomoćnik koji je podneo predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku imao uredno punomoćje za zastupanje stranke u predmetu čije trajanje smatra nerazumnim. Viši sud u Smederevu to nije učinio, ali je Vrhovni kasacioni sud proverom utvrdio da advokat koji je podneo predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je istovremeno punomoćnik stranke u parničnom postupku na koji se ovaj zahtev odnosi, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda on i ovlašćen za podnošenje ovakvog zahteva.

Novoustanovljeno pravno sredstvo zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku jeste po svojoj pravnoj prirodi pritužbena mera, sa zahtevom za ubrzanje postupka, prethodno utvrđenje povrede prava i dosuđivanje naknade ukoliko su za to ispunjeni uslovi.

Sa svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 30. stav 2 .Zakona o vanparničnom postupku u vezi sa članom 401. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku Viši sud u Smederevu će sprovesti postupak po zahtevu predlagača i doneti meritornu odluku.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.