Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a. i 8b. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011 i 101/2013) Viši sud u Šapcu kao neposredno viši sud u odnosu na Osnovni sud u Šapcu je utvrdio da je nakon razvoda braka predlagača sa bivšom suprugom T.D. njihovo zajedničko dete maloletni V.M., rođen 08.08.2005.godine poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i uređen način viđanja predlagača sa detetom. Po tužbi Centra za socijalni rad Šabac doneta je prvostepena nepravnosnažna odluka kojom je predlagač delimično lišen roditeljskog prava u delu koji se odnosi na odlučivanje o pitanjima koji bitno utiču na život maloletnog deteta i u delu koji se odnosi na održavanje ličnih odnosa podnosioca zahteva sa maloletnim detetom i izmenjen je način njegovog viđanja sa detetom u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad Šabac u prisustvu dva stručna radnika centra i majke deteta i to dva puta sedmično. Predlagač je podneo dana 27.01.2014.godine Osnovnom sudu u Šapcu tužbu za lišenje roditeljskog prava njegovog bivšeg supružnika, u kojoj se navodi da bivša supruga krši pravo deteta, da ga zlostavlja i zanemaruje, pa je predložio da se usvoji privremena mera zabrane kontakta supruge sa detetom do okončanja postupka lišenja roditeljskog prava. Postupajući sud je najpre zakazao ročište po podnetoj tužbi za 07.04.2014.godine, ali je pomerio taj termin unapred i ročište zakazao za 04.03.2014.godine. U međuvremenu, rešenjem predsednika Osnovnog suda u Šapcu od 26.02.2014.godine odbijen je zahtev podnosioca zahteva za izuzeće postupajućeg sudije. Zatim je pred Osnovnim sudom u Šapcu 04.03.2014.godine održano ročište i doneta odluka da se pribavi mišljenje Centra za socijalni rad u Šapcu, a nakon prijema tog mišljenja 02.04.2014.godine održano je novo ročište dana 06.05.2014.godine. Na ovom ročištu predlagač se izjasnio da će predložiti imena svedoka, što je i učinio, a novo ročište zakazano za 17.06.2014.godine. Na ovo ročište su pristupili i tužilac i tužena, ali je tužilac-ovde predlagač napustio suđenje navodeći da će podneti novi zahtev za izuzeće postupajućeg sudije. Novi zahtev je podneo, ali je odbačen od strane postupajućeg sudije kao nedozvoljen 19.06.2014.godine, a ročište je zakazano za 30.09.2014.godine, te je pomereno za 08.07.2014.godine.

U odgovoru na podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupajući sudija u predmetu Osnovnog suda u Šapcu se izjasnio da se između predlagača i njegove bivše supruge vode mnogobrojni parnični, izvršni i krivični postupci u vezi spornih pitanja nakon razvoda braka i da je protiv predlagača vođen izvršni postupak jer nije želeo da dobrovoljno vrati dete i da ga je skrivao na raznim mestima zbog čega je dvema pravnosnažnim krivičnim presudama optužen zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica. Takođe je naveo da je na osnovu tužbe Centra za socijalni rad, predlagač delimično lišen roditeljskog prava, a da se njegovo viđanje sa detetom odvija u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra. Imajući u vidu sve okolnosti slučaja i posebno vodeći računa o tome da li je ugrožen interes deteta, sud je postupao u najrazumnije mogućim rokovima.

Razmatrajući razloge i navode zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu P2 36/14, viši sud je imao u vidu da ocena razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca.

Primenjujući odredbe člana 6. stav 1, člana 67, člana 154. stav 1, člana 160, člana 266. stav 1, člana 269. stav 1. i člana 270. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05 i 72/11), viši sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo 27.01.2014.godine podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Šapcu za lišenje roditeljskog prava bivše supruge predlagača i da je trajao 4 meseca i 21 dan do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. U vreme donošenja pobijane odluke parnični postupak nije završen. Viši sud je konstatovao da je prvo ročište održano nešto više od mesec dana nakon prijema tužbe sudu 04.03.2014.godine, iako Porodični zakon propisuje da treba da se održi u roku od 8 dana od prijema u sud. Po oceni višeg suda, osnovni sud je u okviru raspoloživih mogućnosti nastojao da što hitnije postupa u tom predmetu, što se vidi iz činjenice da je termin prvog ročišta prvobitno bio određen za 07.04.2014.godine, pomeren za više od mesec dana unapred i to za 04.03.2014.godine. Osnovni sud je na tom održanom ročištu odmah odredio izvođenje dokaza i to pribavljanjem izveštaja Centra za socijalni rad Šabac, što je u skladu sa odredbom člana 270. Porodičnog zakona. Odmah nakon dobijanja izveštaja, dana 06.05.2014.godine je održano novo ročište na kojem je predlagaču ostavljen rok za predlaganje svedoka, a novo ročište zakazano za 17.06.2014.godine. Na ovom ročištu predlagač je napustio suđenje nezadovoljan radom postupajućeg sudije, pa je isto moralo biti odloženo, a novo ročište zakazano za 08.07.2014.godine. U toku trajanja postupka odbijen je zahtev predlagača za izuzeće sudije 26.02.2014.godine, a takođe i odbačen novi zahtev za izuzeće 19.06.2014.godine.

Ocenjujući kriterijume složenosti postupka, viši sud je utvrdio da se osporen parnični postupak vodi po tužbi predlagača za lišenje roditeljskog prava bivšeg supružnika u odnosu za zajedničko dete, te da je u tom postupku potrebno pribaviti odgovarajući izveštaj od ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodičnim odnosima kao i saslušati određen broj svedoka. Pravilno je viši sud zaključio da se radi o naročito osetljivom postupku i da je potrebno utvrditi složena činjenična pitanja radi primene pravnih normi, što ukazuje na potrebu da postupak mora da traje određeno vreme da bi se sva pitanja pravilno razmotrila. Pravilno je viši sud zaključio da je predlagač kao tužilac delimično odgovoran za to što parnični postupak nije još efikasnije tekao u pogledu izvođenja dokaza. Naime, od samog početka predlagač je izražavao sumnju u rad postupajućeg sudije, pa je podnosio dva zahteva za izuzeće, a ročište zakazano za 17.06.2014.godine je moralo biti odloženo, iako su bile ispunjene pretpostavke za održavanje, jer je predlagač napustio suđenje.

Ocenjujući postupanje prvostepenog suda, viši sud konstatuje da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. Pravilno je viši sud zaključio da je prvostepeni sud redovno, u kraćim vremenskim intervalima, zakazivao i održavao ročišta, te da je radi utvrđivanja činjeničnog stanja pribavio odgovarajući izveštaj Centra za socijalni rad i pravilno ocenio da u konkretnom slučaju nema značajnih neažurnosti niti propusta u radu suda, a koji su doprineli dužem trajanju osporenog postupka.

Pravilno je viši sud ocenio da je parnični sud u postupku u kome nije bilo odugovlačenja, do sada preduzimao sve mere u cilju raspravljanja osnovanosti tužbenog zahteva koji se odnosi na to da se supružnik predlagača liši roditeljskog prava u odnosu na zajedničko dete, vodeći pri tome računa da zaštiti najbolje interese deteta. Pravilno je viši sud zaključio da u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu P2 36/14 predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravilno odlučio kada je odbio zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku saglasno odredbama člana 8a. do 8b. Zakona o uređenju sudova.

Iz navedenih razloga, neosnovano žalbom predlagač pobija odluku Višeg suda u Šapcu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio ostale navode u žalbi predlagača i našao da su neosnovani i da ne utiču na pravilnu odluku Višeg suda u Šapcu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku žalbu predlagača odbio kao neosnovanu i rešenje Višeg suda u Šapcu potvrdio.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.