Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u predmetu predlagača G.LJ. sa boravištem u K., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 I 618/15 od 01.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Beogradu R4 I 618/15 od 01.02.2016. godine, u drugom stavu izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I 618/15 od 01.02.2016. godine, u prvom stavu izreke, utvrđeno je da je predlagaču G.LJ. sa boravištem u K. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv 444453/10. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev predlagača za određivanje primerene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100.000,00 dinara. U trećem stavu izreke, predlagaču su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 780,00 dinara, koji iznos će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavila žalbu, iz svih zakonskih razloga, osporavajući ga u pogledu odluke o primerenoj naknadi.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 6/15), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje se u postupku pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje bi bile od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Iz spisa proizilazi da je predlagač, dana 17.11.2015. godine, Višem sudu u Beogradu, podnela zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv 444453/10. Viši sud u Beogradu je, uvidom u spise Trećeg osnovnog suda u Beogradu Iv 444453/10, utvrdio da je J. a.d. iz B., kao izvršni poverilac, podnela dana 28.04.2005. godine, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, predlog za izvršenje protiv predlagača, kao izvršnog dužnika, radi izvršenja na osnovu verodostojne isprave i to naplate iznosa od 74.434,15 dinara, sa označenom kamatom. Rešenje o izvršenju po navedenom predlogu doneto je 22.09.2005. godine, a ekspedovano 26.05.2006. godine. Viši sud u Beogradu je detaljno opisao tok postupka i preduzete procesne radnje. Pored ostalog, utvrdio je da predlagač ni posle više godina nije odjavila prebivalište u Z., niti prijavila boravište u K., pa iako je dostava rešenja o izvršenju pokušana još 06.09.2006. godine, rešenje o izvršenju nije moglo biti uručeno predlagaču. Izvršni postupak nije okončan.

Imajući u vidu protek vremena od momenta kada je podnet predlog za izvršenje, Viši sud u Beogradu je pobijanim rešenjem utvrdio da je povređeno pravo predlgača na suđenje u razumnom roku. Pri tome je viši sud, s obzirom na izuzetno veliki doprinos predlagača kao izvršnog dužnika trajanju postupka, zaključio da predlagaču ne pripada pravo na novčanu naknadu zbog povrede utvrđenog prava.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani žalbeni navodi o tome da predlagaču, zbog toga što je utvrđena povreda prava treba odrediti naknadu.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Primerena naknada zbog dugog trajanja postupka se ne određuje u svakom slučaju, već zavisi od težine povrede ovog prava. U konkretnom slučaju predlog za izvršenje podnet je još 28.04.2005. godine, pa se povreda prava na suđenje u razumnom roku ogleda u nerazumno dugom postupanju suda, s tim da postoji veliki doprinos predlagača trajanju postupka, zbog čega, po pravilnom zaključku prvostepenog suda, težina povrede ne opravdava određivanje naknade u novcu. Naime i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja dovoljnu satisfakciju predlagaču u konkretnom slučaju, te je stoga pravilno odbijen zahtev predlagača za naknadu u novcu.

Na osnovu člana 401. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća–sudija

Milomir Nikolić,s.r.