.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 643/2016
08.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari predlagača S.V.S. iz S., čiji je punomoćnik S.P., advokat iz S., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Smederevu R4 I br.108/15 od 10.12.2015. godine, u sednici održanoj 08.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača, pa se POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Smederevu R4 I br.108/15 od 10.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Smederevu R4 I br.108/15 od 10.12.2015. godine, odbijen je, kao neosnovan, zahtev predlagača kojim je tražila da se utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Smederevu I 267/15.
Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.116/08, ...101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, ...55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82... „Službeni glasnik RS“ br. 46/95, ... 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v. Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba neosnovana.
U postupku donošenja ožalbenog rešenja, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.
Odlučujući o zahtevu predlagača, Viši sud u Smederevu je pribavio spise Osnovnog suda u Smederevu I 267/15, pa je uvidom u iste utvrdio da je predlagač, kao izvršni poverilac, 05.02.2015. godine podnela Osnovnom sudu u Smederevu, predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave (pravnosnažne presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu), protiv izvršnog dužnika Republike Srbije, Ministarstva pravde, radi naplate novčane tražbine. Predlog za izvršenje usvojen je rešenjem od 15.04.2015. godine, a 30.09.2015. godine predmet je dostavljen NBS, Odseku za prinudnu naplatu u Kragujevcu, radi sprovođenja izvršenja. Viši sud u Smederevu je utvrdio i ostale radnje preduzete u navedenom izvršnom postupku, koje su navedene u obrazloženju pobijane odluke, kao i da ovaj izvršni postupak nije okončan do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, podnetom 20.10.2015. godine.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Viši sud u Smederevu, pravilnom analizom dužine trajanja postupka, kao i preduzimanjem procesnih radnji od strane suda, kao i ponašanje izvršnog poverioca, ovde predlagača, u toj pravnoj stvari, pravilno ocenio da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Naime, prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega. Prema članu 8v. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe koje regulišu vanparnični postupak. Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, članom 10. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da postupak sprovede bez odugovlačenja, a u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnsot stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.
S obzirom na navedene kriterijume, Viši sud je utvrdio da je u navedenom predmetu prvostepeni sud aktivno postupao i preduzeo je sve potrebne mere kako bi se ovaj izvršni postupak okončao u što kraćem roku, a da se period trajanja ovog izvršnog postupka od podnošenja predloga za izvršenje – 05.02.2015. godine, do podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku – 20.10.2015. godine, ne može smatrati nerazumnim trajanjem.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da Viši sud u Beogradu pravilno zaključuje da nema osnova za zaključak da se radi o povredi prava predlagača na suđenje u razumnom roku, te da je zahtev pravilno odbijen, kao neosnovan, pa je na osnovu iznetog, primenom člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
