.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 690/2016
02.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača Z.Đ. iz L., čiji je punomoćnik V.S., advokat iz L., povodom zahteva radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 i br. 481/15 od 29.01.2016. godine, u sednici održanoj 02.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Višeg suda u Čačku R4 i br. 481/15 od 29.01.2016. godine, u stavu četvrtom izreke.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 i br. 481/15 od 29.01.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, te je utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu I 10389/10 (ranije Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I 269/94), povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Stavom drugim izreke, naloženo je Osnovnom sudu u Gornjem Milanovcu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak iz stava prvog izreke rešenja okončao u roku od šest meseci po pravnosnažnosti rešenja. Stavom trećim izreke, određena je primerena naknada predlagaču u iznosu od 70.000,00 dinara, koja će se isplatiti na teret budžetskih sredstava RS opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca, računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev za isplatu primerene naknade preko iznosa određenog u stavu trećem izreke rešenja do traženog iznosa od 200.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je Republika Srbija da iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 6.780,00 dinara u roku od tri meseca po pravnosnažnosti rešenja.
Protiv navedenog rešenja u odnosu na stav četvrti predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386., u vezi člana 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 46/95 ... 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača neosnovana.
U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.
Prema razlozima pobijane odluke predlagač je podneo Višem sudu u Čačku zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu I br. 10389/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Gornjem Milanovcu I 269/94). Predlagač je u zahtevu tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu I 10389/10, da se obaveže izvršni sud da sprovede postupak izvršenja u roku od tri meseca, da se predlagaču dosudi na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iznos od 200.000,00 dinara, kao i troškovi povodom ovog postupka. U zahtevu se, između ostalog, navodi da je prvostepeni sud doneo rešenje o izvršenju još 15.11.1994.godine, te da postupak još nije završen ,iz kojih razloga podnosi ovaj zahtev.
Postupajući po zahtevu predlagača, u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, Viši sud u Čačku, kao neposredno viši sud u odnosu na Osnovni sud u Gornjem Milanovcu, je pribavio spise predmeta Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu I br. 10389/10 (ranije Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I 269/94) i utvrdio da je Z.Đ., ovde predlagač, u svojstvu izvršnog poverioca podneo Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu dana 15.11.1994. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika LJ.L. iz sela L., radi naplate duga na osnovu poravnanja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P 628/94 od 12.10.1994. godine, kao i radi naplate troškova izvršnog postupka i to prodajom nepokretnosti dužnika i isplatom na račun izvršnog poverioca. Rešenje o izvršenju Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je doneo 15.11.1994. godine pod br. I 269/94. Viši sud u Čačku je uvidom u navedeni predmet pobijanim rešenjem utvrdio sve dalje procesne radnje koje su preduzete od strane suda, kao i aktivnost i učešće izvršnog poverioca, ovde predlagača i izvršnog dužnika, te je utvrdio da izvršni postupak još uvek nije okončan, te da traje više od 21 godine. Zato je Viši sud u Čačku utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naložio je da se preduzmu sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u roku od šest meseci. Predlagaču je dosudio primerenu naknadu u iznosu od 70.000,00 dinara, s tim da je odbio zahtev za isplatu za više traženi iznos do traženog iznosa od 200.000,00 dinara i dosudio troškove postupka u iznosu od 6.780,00 dinara.
Ispitujući osnovanost žalbe u odbijajućem delu zahteva za primerenu naknadu, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je zahtev za naknadu veći od dosuđene pravilno odbijen kao neosnovan.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se žalbom predlagača neosnovano ukazuje da je dosuđeni iznos na ime naknade određen prenisko.
Imajući u vidu sve okolnosti slučaja (dužinu trajanja izvršnog postupka više od 21 godine koji je složen, postupanje suda i značaj predmeta za podnosioca), Vrhovni kasacioni sud smatra da bi dosuđivanje primerene naknade u iznosu većem od dosuđenog bilo protivno cilju kome služi ta naknada (da predstavlja satisfakciju) i pogodovalo bi težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Naime, pravna priroda ove naknade, koju sud može ali i ne mora odrediti je takva da predstavlja određeni vid satisfakcije, koja zajedno sa izrečenom merom za ubrzanje postupka utiče na ubrzanje i okončanje postupka u kome je došlo do prekoračenja razumnog roka, kao i dalje sprečavanje povrede prava.
Na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i člana 8b stav 3. i 8v Zakona o uređenju sudova, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci u stavu prvom.
Odluka kao u stavu drugom izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP, u vezi sa članom 28. ZVP, jer predlagač nije uspeo u žalbenom postupku.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
