.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž g 78/2014
01.10.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača S.M. iz V., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju 1R4 P 5/14 od 07.08.2014. godine, u sednici održanoj dana 01.10.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Vranju 1R4 P 5/14 od 07.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Vranju 1R4 P 5/14 od 07.08.2014. godine odbijen je zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosioca S.M. iz V. podnet Višem sudu u Vranju 24.06.2014. godine kao neosnovan.
Protiv navedenog rešenja blagovremeno je izjavio žalbu predlagač ukazujući da odluku pobija iz svih zakonom dozvoljenih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu čl. 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 ... 101/13) Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom čl. 386. u vezi čl. 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i čl. 30. st. 2. ZVP („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 55/14) koji se primenjuje na osnovu čl. 8v Zakona o uređenju sudova i nalazi da je žalba neosnovana.
U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba vanparničnog postupka na koji drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima predlagač je podneo Višem sudu u Vranju 24.06.2014. godine zahtev zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ukazujući da je u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 1915/06 koji je tužilja vodila radi deobe bračne i vanbračne tekovine prvostepena presuda delimično potvrđena i da je postupak nastavljen u ukinutom delu pod brojem P 369/11, da je podnela i drugu tužbu u parnici P 15971/11 i da se navedeni postupci neosnovano odugovlače. Ističući da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naneta šteta predložila je da viši sud razmotri spise P 1915/06, P 1597/11 i P 369/11 i tužilji dosudi pravičnu naknadu.
Pobijanom odlukom Viši sud u Vranju je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ocenjujući da je zahtev za naknadu štete uslovljen osnovanošću zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku i da je zahtev predlagača preuranjen jer nije istaknut zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Pravilno je po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud primenio odredbe člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova odbijanjem zahteva predlagača.
Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (čl. 6. stav 1.), Ustavom Republike Srbije (čl. 32. stav 1.) i Zakonom o parničnom postupku (član 10.) propisano je pravo svakog građanina na pravično suđenje u razumnom roku. Prema članu 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Stavom 2. istog člana je propisano da se zahtevom iz stava 1. može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Iz navedenog proizilazi da dosuđenje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nije obavezno i prioritetno pravno sredstvo za zaštitu već se prvenstveno utvrđenjem povrede prava na suđenje u razumnom roku i određivanjem roka za okončanje sudskog postupka sprečava dalji tok povrede. Naknada štete može i ne mora da se dosudi zavisno od sadržine podnetog zahteva i okolnosti konkretnog slučaja. Potraživanje naknade je uslovljeno prethodnim utvrđenjem povrede prava na suđenje u razumnom roku i formalnim zahtevom za utvrđenje povrede i ubrzanje postupka.
U ovom slučaju zahtev predlagača ne sadrži predlog za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, niti zahtev za ubrzanje postupka već samo predlog za dosuđenje naknade i to u neopredeljenom iznosu. U vanparničnom postupku se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2. ZVP). Tužba u parničnom postupku mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja (član 192. stav 1. ZPP). Sa iznetih razloga kako predlogom nije opredeljen zahtev za utvrđenje povrede prava i ubrzanje postupka, niti je opredeljena visina tražene naknade štete pravilno je pobijanim rešenjem odlučeno odbijanjem zahteva.
Žalbom se neosnovano ukazuje da je predlagač istakla zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknadu štete, jer iz sadržine zahteva proizilazi da je predlogom samo obrazlagana povreda navedenog prava ali nije predloženo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku niti ubrazanje postupka već samo dosuđenje pravične naknade štete.
Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Predsednik veća–sudija
Milomir Nikolić,s.r.
