Ustavni sud je aktom Už 1102/14 od 23.05.2014. godine predmet dostavio radi odlučivanja Apelacionom sudu u Kragujevcu.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem R4-g-461/14 od 05.08.2014. godine, predmet ustupio na nadležnost Višem sudu u Užicu radi postupanja i odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku po zahtevu predlagača P. z. t. i u. A. DOO iz S. u predmetu Osnovnog suda u Požegi Iv 4819/10.

Rešenjem Višeg suda u Užicu R4 I 38/14 od 04.09.2014. godine stavom prvim izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva P. z. t. i u. A. DOO iz S. i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi Iv 4819/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, naloženo je Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz stava prvog izreke okončao u što kraćem roku. Stavom trećim izreke, utvrđeno je pravo podnosioca zahteva na isplatu naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 20.000,00 dinara koja će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije, razdeo predviđen za sudove. Stavom četvrtim izreke, Viši sud u Užicu oglasio se apsolutnim nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnetom od strane podnosioca zahteva P. z. t. i u. A. DOO iz S., pa je podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trgovinskog suda u Užicu, a sada Privrednog suda u Užicu Iv 1584/07, odbačen.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu osporavajući ga u delu određene naknade, troškova postupka i delimičnog odbacivanja zahteva.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi sa članom 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača delimično osnovana.

U postupku donošenja rešenja nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku na koje sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, predlagač je u svojstvu izvršnog poverioca Trgovinskom sudu u Užicu, 09.10.2007. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv izvršnog dužnika N.K., vlasnika STKR D. iz P., radi naplate novčanog potraživanja. Privredni sud u Užicu je 06.04.2010. godine doneo rešenje Iv 1584/2007 kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju Iv 1587/07 od 10.10.2007. godine, obustavio izvršenje i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, oglasio se stvarno nenadležnim za odlučivanje o predlogu i predmet dostavio Osnovnom sudu u Požegi kao stvarno i mesno nadležnom. Osnovni sud u Požegi je zaključkom Iv 4819/10 od 13.05.2010. godine naložio izvršnom poveriocu da uredi predlog za izvršenje, što je izvršni poverilac učinio podneskom od 26.05.2010. godine, potom je izvršni sud 01.06.2010. godine doneo rešenje o izvršenju Iv 4819/10. Po izjašnjenju izvršnog poverioca da izvršni dužnik nije u celini izmirio svoju obavezu, sud je izašao na lice mesta i sačinio zapisnik 07.07.2014. godine u kojem konstatuje da nije zatekao na datoj adresi izvršnog dužnika, te je ostavio poziv da se dužnik javi u sud 08.07.2014. godine.

Polazeći od navedenih činjenica, pobijanim rešenjem je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u navedenom izvršnom predmetu pa je naloženo Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve mere radi sprovođenja izvršenja u najkraćem roku, dok je ožalbenim delom pobijanog rešenja odlučeno o novčanoj naknadi i o odbacivanju dela zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je našao da nije pravilna odluka suda kojom je delimično odbačen zahtev predlagača i odmerena visina naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, a i da je sud neosnovano predlagaču uskratio pravo na troškove postupka.

Odredbom člana 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a članom 8b stav 1. istog zakona propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Kako je primenom citiranih zakonskih odredaba sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku odredio je naknadu od 20.000,00 dinara, pri čemu je cenio trajanje postupka od 13.05.2010. godine kada je predmet dostavljen Osnovnom sudu u Požegi, a za period od 09.10.2007. godine, kada je podnet predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Užicu pa do 13.05.2010. godine, našao je da nije relevantan. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, postupak izvršenja u konkretnom slučaju traje od 09.10.2007. godine, kada je podnet akt kojim je iniciran sudski postupak, a okolnost što je prvo postupao sud posebne, a zatim sud opšte nadležnosti, nema značaja za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da se razuman rok računa od dana podnošenja inicijalnog akta. Pogrešna ocena trajanja konkretnog izvršnog postupka u vezi je sa visinom određene naknade, pa kako postupak traje od 09.10.2007. godine, to je ovaj sud odredio naknadu od još 10.000,00 dinara, pored 20.000,00 dinara, tako da ukupna naknada iznosi 30.000,00 dinara, u smislu člana 8b Zakona o uređenju sudova, prema svim okolnostima ovog slučaja, što uz izrečenu meru za ubrazanje postupka, predstavlja satisfakciju predlagaču za utvrđenu povredu prava. Osim toga, ovaj sud je našao da nije osnovan navod predlagača iznet u žalbi da je u ovom slučaju primerena naknada ukupno 50.000,00 dinara, jer nema okolnosti koje bi opravdale priznanje naknade u tom iznosu.

Predlagač ima pravo i na naknadu troškova postupka od 12.000,00 dinara, primenom člana 154. stav 1. ZPP, koji su mu priznati za sastav zahteva i žalbe, koje je sačinio advokat, primenom tarifnog broja 13. i 25. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), s obzirom da je predlog za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku akt pritužbenog karaktera, koji nije strogo formalan, zbog čega mu ne pripadaju troškovi u većem iznosu. Kad je u pitanju sudska taksa, ukazuje se sudu da je u ovakvom sporu stranka dužna da na sve akte (zahtev, odluka, žalba) plati taksu od 390,00 dinara u skladu sa odredbom Tarifnog broja 4 – vanparnični postupak, Tarife sudskih taksi, što će sud imati u vidu i pri naplati (određene) takse u ovom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 3. i člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.