.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž gp 10/2014
14.11.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler-Popović i sudije Jelene Borovac, kao članova veća, u postupku po zahtevu DOO G. iz R., čiji je vlasnik D.T. iz R., a punomoćnik advokat M.M. iz R., odlučujući po žalbi podnosioca zahteva DOO G. iz R., vlasnik D.T. iz R., protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 i 48/14 od 01.10.2014. godine, na sednici veća održanoj dana 14.11.2014. godine, donosi
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba DOO G. iz R. i POTVRĐUJE rešenje Privrednog apelacionog suda R4 i 48/14 od 01.10.2014. godine u stavu III i IV.
O b r a z l o ž e nj e
Privredni apelacioni sud je pobijanim rešenjem u stavu I usvojio zahtev DOO G. iz R. i utvrdio da je u izvršnom postupku pred Privrednim sudom u Somboru pod brojem I 184/09 povređeno pravo podnosioca zahteva za suđenje u razumnom roku. Stavom II izreke dispozitiva, naloženo je Privrednom sudu u Somboru da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku. Stavom III odbačen je zahtev DOO G.iz R. u delu u kome je traženo utvrđenje prava na naknadu štete. U dispozitivu pod IV utvrđeni su troškovi predlagača u iznosu od 30.000,00 dinara.
Navedeno rešenje predlagač DOO G.iz R., osporio je blagovremenom žalbom zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava u stavu III i IV istog rešenja.
Smatra da je pogrešan stav prvostepenog suda da podnosilac zahteva nije opredelio visinu tražene naknade na ime povrede prava za suđenje u razumnom roku, a što je i bio razlog za odbačaj zahteva u navedenom delu, jer je prema navodima iz žalbe u ustavnoj žalbi koja je inicijalno podneta radi zaštite navedenog prava opredeljen, iznos naknade za navedenu povredu, pozivom na odgovarajući član Zakona o ustavnom sudu odnosno pozivom na odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga smatra da je Privredni apelacioni sud mogao da izvrši uvid u celokupni spis i utvrdi koji iznos potražuje predlagač, pa stoga i nije bilo mesta za odbačaj zahteva u tom delu. Smatra da su pogrešno odmereni troškovi za sastav ustavne žalbe jer isti nisu priznati podnosiocu u skladu sa tarifom. Smatra da nije bilo razloga da se ne priznaju troškovi koji prema advokatskoj tarifi pripadaju podnosiocu ustavne žalbe jer je upravo inicijalno i podneta ustavna žalba, te činjenica da je zbog izmena drugih propisa navedeni akt smatran zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnoj roku ne može uticati na odmeravanje troškova za sastav navedenog akta. Predlaže da se u ožalbenom delu pobijana odluka preinači ili ista ukine i predmet vrati Privrednom apelacionom sudu na ponovni postupak.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, broj 116/08...101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. i 402. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...551/14) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, broj 25/82, „Sl. glasnik RS“, broj 46/95...55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da žalba nije osnovana.
DOO G. je 08.03.2013. godine, Ustavnom sudu Republike Srbije podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u Somboru u predmetu I br.145/09 odnosno novi broj I 184/09, sa zahtevom da se podnosiocu ustavne žalbe naknadi materijalna šteta u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju koje se sprovodi da se utvrdi postojanje navedene povrede i naloži ubrzanje, odnosno okončanje izvršnog postupka. Kao i da se utvrdi pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete koja se može ostvariti na način predviđen odredbama člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.
Po stupanju na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, odnosno 22.05.2014. godine, Ustavni sud je navedenu ustavnu žalbu prosledio Privrednom apelacionom sudu radi odlučivanja, po zahtevu za zaštitu povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Po izvršenom uvidu u spise Privrednog suda u Somboru I br.184/09 i utvrđenju toka izvršnog postupka, Privredni apelacioni sud je, ceneći sve relevantne kriterijume za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrdio da je u konkretnom slučaju u izvršnom postupku DOO G. iz R. kao izvršnog poverioca, a radi prinudnog izvršenja protiv izvršnog dužnika ZZ A. iz K., po osnovu izvršne isprave presude Trgovinskog suda u Somboru P br.470/04 od 04.04.2005. godine koja je preinačena presudom Višeg trgovinskog suda Pž 5548/05 od 15.11.2005. godine, izvršena povreda prava na suđenje u razumnom roku s obzirom da je navedeni izvršni postupak iniciran podnošenjem predloga 05.08.2009. godine, a da do dana donošenja rešenja Privrednog apelacionog suda 01.10.2014. godine isti nije okončan.
Ocenjujući prema svim kriterijumima da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, Privredni apelacioni sud je usvojio zahtev predlagača za utvrđenje navedene povrede a potom i naložio Privrednom sudu u Somboru da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.
Odredbom člana 8a Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, broj 116/2008, 104/2009, 101/2011, 101/2013), propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Drugim stavom istog člana propisano je da se zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ako se zahtev odnosi na postupak koji je u toku pred privrednim apelacionim sudom, prekršajnim apelacionim sudom ili upravnim sudom o zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud shodno trećem stavu člana 8a istog zakona.
Odredbom člana 8b stav 1. istog zakona, propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti primereni rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Naknada iz stava 1. navedenog člana isplatiće se iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenim za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu. Protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana u skladu sa odredbama člana 8b stav 3. istog zakona.
Prema odredbama člana 8g istog zakona na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku, shodno se primenjuju odredbe kojima se uređuje vanparnični postupak.
Imajući u vidu navedene odredbe, kao i činjenicu da je Privredni apelacioni sud utvrdio da je u postupku izvršenja pred Privrednim sudom u Somboru I 184/09 povređeno pravo podnosioca zahteva DOO G. iz R., kao izvršnog poverioca na suđenje u razumnom roku, Privredni apelacioni sud je prema zakonu imao ovlašćenja i da odredi primerenu naknadu za povredu navedenog prava u situaciji u kojoj je podnosilac zahteva to od suda tražio, odnosno opredelio iznos tražen na ime naknade za povredu prava.
Pravilno međutim prema sadržini podnete ustavne žalbe koja je po stupanju na snagu Zakona o uređenju sudova postala zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Privredni apelacioni sud utvrđuje da podnosilac nije podneo opredeljeni zahtev za naknadu zbog povrede navedenog prava, jer ni u ustavnoj žalbi nije opredelio iznos naknade koju traži, a što je bio dužan i prema odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, broj 109/2007 i 99/2011), a i prema odredbama člana 192. stav 1. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku već se samo pozvao na član 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, što ne predstavlja opredeljenje traženog novčanog iznosa naknade odnosno vrednosti zahteva.
Iz navedenih razloga, pravilno je postupajući prema odredbama Zakona o vanparničnom postupku, Privredni apelacioni sud smatrao da tražena naknada na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku nije opredeljena, te je stoga zahtev podnosioca u tom delu odbacio kao u pobijanom rešenju.
Pravilno je Privredni apelacioni sud odmerio i troškove postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u skladu sa troškovima advokatske tarife za vanparnični postupak, jer se shodno citiranim odredbama o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju odredbe kojima se uređuje vanparnični postupak, pa se stoga i odredbe o tarifi primenjuju u skladu sa navedenom vrstom postupka.
Stoga nije osnovano pozivanje podnosioca zahteva da mu je sud morao na ime troškova priznati troškove sastava ustavne žalbe po advokatskoj tarifi za ustavnu žalbu, već je pravilno sud iste utvrdio u opredeljenom iznosu u skladu sa odredbama kojima se uređuje vanparnični postupak.
Iz navedenih razloga, kako u postupku pred Privrednim apelacionim sudom nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba ZPP, o kojima ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti, niti one na koje se žalbom ukazuje, te kako je shodno iznetom pravilno primenjeno pravo, kada je odlučeno o odbačaju zahteva za naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku kao neopredeljenog, kada su utvrđeni odmereni troškovi u iznosu od 30.000,00 dinara, to je žalba podnosioca zahteva neosnovana, pa se ista odbija na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP, koji se na osnovu člana 30. Zakona o vanparničnom postupku shodno primenjuje.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u dispozitivu rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
