Rž gp 1/2022 1.6.6.7

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž gp 1/2022
28.12.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, sudija Tatjana Matković Stefanović, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača 1. AA iz ..., 2. BB iz ..., 3. VV iz ..., 4. GG iz ..., 5. DD iz ..., 6. ĐĐ iz ..., koje sve zastupa Nermin Ajdinović, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St 1006/14 od 28.10.2022. godine, doneo je dana 28.12.2022. godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba predlagača kao neosnovana i potvrđuje rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St 1006/14 od 28.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St 1006/14 od 28.10.2022. godine odbačen je predlog od 15.09.2020. godine, za ponavljanje postupka koji se pred Privrednim apelacionim sudom vodio pod brojem R4 St 1006/14.

Protiv navedenog rešenja predlagači su blagovremeno uložili žalbu zbog bitne povrede odredaba Zakona o uređenju sudova, Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o parničnom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene odredaba Zakona o uređenju sudova, sa predlogom da se ožalbeno rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Ispitujući pobijano rešenje Vrhovni kasacioni sud je odlučio da žalba nije osnovana. O žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom.

Iz stanja iz spisa proizlazi da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St 1006/14 od 16.12.2015. godine u stavu jedan odbijen kao neosnovan zahtev predlagača AA iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ... za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu pod St 31/10 i prava na primerenu naknadu u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate. U stavu dva odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača, BB iz ..., kojim je tražila da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru I 527/09 i stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Kraljevu St 31/10 i prava na primerenu naknadu u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate. U stavu tri je konstatovano da se po pravnosnažnosti rešenja iz stava jedan i dva izreke ovog rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu Republike Srbije, radi donošenja odluke po zahtevu svih predlagača da im se utvrdi povreda prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St 31/10 od 22.07.2013. godine umanjenog za izvršene isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2011. godine do isplate.

Dana 15.09.2020. godine, predlagači su preko punomoćnika advokata podneli predlog za ponavljanje postupka protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St 1006/14 od 16.12.2015. godine. U podnetom predlogu navedeno je da su dana 15.09.2020. godine uručene punomoćniku odluke Ustavnog suda Republike Srbije broj Už- 610/2017 (Už-3793/2013) od 14.09.2020. godine, Už-611/2017 (Už-3793/2013) od 14.09.2020. godine i broj Už-9639/2016 (Už-3793/2013) od 14.09.2020. godine u kojima je utvrđeno da su u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St 31/10 povređena prava podnosioca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku i na imovinu zajemčenu članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Na osnovu navedenog punomoćnik predlagača smatra da su se stekli uslovi u smislu odredbe člana 426. stav 1. tačka 12. i člana 429. stav 1. ZPP za podnošenje zahteva za ponavljanje postupka.

Postupajući po navedenom predlogu Privredni apelacioni sud je našao da je isti nedozvoljen, jer u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u skladu sa odredbama Zakona o uređenju sudova nisu dozvoljena vanredna pravna sredstva.

Neosnovani su žalbeni navodi predlagača o pogrešnoj primeni odredaba člana 8v Zakona o uređenju sudova, članova 1, 29. i 30. Zakona o vanparničnom postupku.

Predmetni postupak je vođen prema odredbama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 i dr. 101/11 i 101/13), pa se na rešenje po podnetom predlogu imaju primeniti odredbe navedenog Zakona, saglasno članu 34. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako pravilno zaključuje Privredni apelacioni sud. Prema članu 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova predviđeno je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a prema članu 8b stav 3. ovog Zakona protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da zakon predviđa žalbu kao pravno sredstvo protiv rešenja kojim se odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, koja se podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana. Zakon ne predviđa mogućnost primene vanrednih pravnih lekova, pa propisivanje da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razunom roku i naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku primenjuju odredbe Zakona koji uređuje vanparnični postupak, ne znači i dozvoljenost vanrednih pravnih sredstava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, po Zakonu o vanparničnom postupku, odnosno po Zakonu o parničnom postupku.

Shodno tome, neosnovano se u žalbi žalilac poziva na shodnu primenu Zakona o vanparničnom postupku u pogledu prava na vanredna pravna sredstva, s obzirom na prirodu postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i na činjenicu da se u ovom postupku ne odlučuje o pravnim stvarima propisanim članom 1. Zakona o vanparničnom postupku, kako pravilno zaključuje Privredni apelacioni sud.

S u d i j a,

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić