.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž gp 12/2014
14.11.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Jelene Borovac, članova veća, u pravnoj stvari predlagača 1. K.f. A. akcionarsko društvo, B., 2. M.J., B., koje zastupa punomoćnik J.J.T., advokat iz B., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Privrednog Apelacionog suda 7R 4P br. 5/14 od 15.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 14.11.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Privrednog Apelacionog suda 7R 4P br. 5/14 od 15.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog Apelacionog suda 7R 4P br. 5/14 od 15.10.2014. godine, odbačen je zahtev predlagača, kojim je traženo da se utvrdi da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da se odredi rok u kome će niži sud okončati postupak koji se pred Privrednim sudom u Beogradu vodi pod brojem P.br. 1029/2000, kao i da se odredi isplata primerene naknade štete u iznosu od 808.500,00 dinara, M.J. i Preduzeću K.f. AD, za sudske troškove protiv pravnog stečajnog postupka 16 St 2836/2010 Privrednog suda u Beogradu; u iznosu od 14.959,58 Eura u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan 11.06.2010. godine podnosiocu M.J. zbog protivpravne blokade korišćenja akcionarskog kapitala K.f. AD; u iznosu od 12.221.880,00 dinara zbog neisplaćenih zarada i neostvarene dobiti u periodu od 47 meseci M.J. i Preduzeću K.f. AD; u iznosu od 1.410.000,00 dinara M.J. za ozbiljnu mentalnu patnju koju je pretrpeo zbog poremećaja psihičke sigurnosti i pravne zaštite i povrede prava na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu medicinsku zaštitu, te da im se na ime troškova predmetnog postupka isplati iznos od 148.500,00 dinara.
Protiv navedenog rešenja predlagači su blagovremeno izjavili žalbu, pobijajući ga zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 8.b. stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08, .... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. i člana 402. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11....5/14), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' br. 25/82...''Službeni glasnik RS'' br. 46/95...55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 8.v. Zakona o uređenju sudova, te je našao da žalba nije osnovana.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku pred Privrednim Apelacionim sudom, u predmetu Privrednog suda u Beogradu P.br. 1029/2000, a koji je pravnosnažno okončan 04.06.2000. godine, predmet tužbenog zahteva tužilaca (ovde predlagača), bilo je utvrđenje nedopustivosti izvršenja sudskih taksi, prema tuženoj Republici Srbiji.
Odredbom člana 8.a. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 101/2013), u stavu 1., propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. U stavu 2. ove zakonske odredbe, propisano je da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Odredbom člana 8.b. istog Zakona, u stavu 1., propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je postupak u predmetu P.br. 1029/2000 pravnosnažno okončan, te je Privredni Apelacioni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbacio zahtev predlagača da se utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da se odredi rok u kome će niži sud okončati postupak koji se pred Privrednim sudom u Beogradu vodi pod br. P. 1029/2000, kao i zahtev za naknadu štete.
Osim toga, postupanje po zahtevu za obustavu izvršenja taksene obaveze, procesno ne vodi postupanju suda na način zaštićen odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'' br. 98/06), u vezi člana 8.a. stav 1. Zakona o uređenju sudova, kojom odredbom je propisano da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Privredni Apelacioni sud pravilno odbacio zahtev predlagača da se utvrdi da im je u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P.br. 1029/2000, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u vezi člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
