Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije: Branka Stanića, kao predsednika veća, sudije Branislave Apostolović i Jelene Borovac, kao članova veća, u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, predlagača M.T. iz B., … koga zastupa punomoćnik B.T., advokat iz B., rešavajući po žalbi predlagača koja je izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St 731/15 od 12.01.2016. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 24.03.2016. godine, sledeće

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača M.T. iz B., pa se rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St 731/15 od 12.01.2016. godine POTVRĐUJE.

Troškovi drugostepenog postupka predlagaču – žaliocu se ne dosuđuju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St 731/15 od 12.01.2016. godine u stavu 1. izreke, odbijen je zahtev predlagača M.T. iz B. za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St broj 763/10 kao i zahtev za primerenu novčanu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.000 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja. Stavom 2. izreke, odbačen je zahtev predlagača za utvrđenje da ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kraljevu St 763/10 od 07.10.2011. godine na teret budžetskih sredstava Republike Srbije a stavom 3. izreke, je odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Predlagač, preko punomoćnika iz reda advokata je protiv navedenog rešenja blagovremeno izjavio žalbu, zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka, sa predlogom da drugostepeni sud ožalbeno rešenje preinači, tako što će usvojiti zahtev u celini i dosuditi tražene troškove postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 111/08 ... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. a u vezi sa članom 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 i 48/88; „Službeni glasnik RS“ broj 46/95 ... 55/14) na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova i utvrdio da je žalba predlagača neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja, nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku na koje se pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda iz tačke 12. ovog zakona na koju žalilac neosnovano ukazuje. Pobijano rešenje nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati njegova zakonitost i pravilnost, sadrži jasne razloge koji nisu u suprotnosti sa stanjem u spisima predmeta.

Predlagač je podneo Privrednom apelacionom sudu zahtev, kojim je tražio da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St.br. 763/10. Naveo je da je dana 07.02.2011. godine otvoren stečajni postupak nad P. –F.u. i d. AD iz B.. Zaključkom suda o listi utvrđenih i osporenih potraživanja od 07.10.2011. godine, predlagaču je utvrđeno kao osnovano potraživanje prema stečajnom dužniku, ali ni nakon četiri godine od otvaranja stečaja, sud nije pokušao da sprovede izvršne radnje, tako da predlagač nije naplatio ni deo svog potraživanja koje je utvrđeno. Zbog toga predlaže da se utvrdi da je u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se naloži Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku i da mu se dosudi primerena naknada zbog povrede ovog prava u visini od 1.000 eura u dinarskoj protivvrednosti.

Privredni apelacioni sud rešavajući po zahtevu predlagača, na osnovu pribavljenog spisa predmeta St 763/10 Privrednog suda u Kraljevu o čemu je sačinjena i službena beleška je utvrdio da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom P. – F.u. i d. AD iz B. otvoren rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St broj 763/10 dana 07.02.2011. godine na predlog poverioca Republike Srbije – Ministarstvo finansija – Poreska uprava.

Predlagač je prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku i potraživanje je utvrđeno zaključkom od 07.10.2011. godine.

Ceneći postupanje Privrednog suda u Kraljevu u predmetu St broj 763/10 Privredni apelacioni sud nalazi da je Privredni sud u Kraljevu u ovom postupku postupao efikasno i da nema propusta na strani tog suda u postupku. Nakon pokretanja stečajnog postupka 07.02.2011. godine, održano je poverilačko ročište 28.04.2011. godine, doneto rešenje o bankrotstvu 17.05.2011. godine a ispitno ročište održano 26.05.2011. godine. Zaključak o listi priznatih, utvrđenih i osporenih potraživanja donet je 07.10.2011. godine. U toku postupka oglašene su četiri prodaje imovine stečajnog dužnika od kojih je samo jedna bila uspešna i to prodaja sprovedena 15.10.2013. godine nakon čega je došlo do delimičnog namirenja poverilaca iz prvog isplatnog reda. Iz navedenog proizlazi da je Privredni sud u Kraljevu blagovremeno preduzimao neophodne radnje u postupku i nije bilo propusta koji bi doveli do odugovlačenja postupka. Aktivnosti suda i stečajnog upravnika, bile su adekvatne, ali se nije moglo pristupiti prodaji i unovčenju imovine, sve dok nisu rešeni konkretni problemi sa uklanjanjem otpadnih materija iz kruga fabrike, što je zahtevalo i dosta vremena i angažovanje značajnih materijalnih sredstava.

Privredni apelacioni sud je zaključio da se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom sprovodi u skladu sa zakonom, da sud i stečajni organi ne mogu uticati na brzinu unovčenja imovine jer ona zavisi od ekonomskih i tržišnih uslova. Takođe stečajni organi ne mogu uticati ni na visinu prodajne cene niti na procenat namirenja poverilaca. Imovina koja čini stečajnu masu je delimično unovčena i sa ostvarenim sredstvima su poverioci delimično namireni. Dalji tok postupka zavisi od objektivnih okolnosti na koje Privredni sud u Kraljevu kao i stečajni organi ne mogu bitnije uticati. Imajući u vidu sve navedeno i imajući u vidu trajanje postupka, Privredni apelacioni sud nalazi da na strani suda i stečajnih organa nema propusta koji su uticali na produženje trajanja stečajnog postupka, pa je zaključio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku u ovom stečajnom postupku, zbog čega je zahtev za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđenje primerene naknade, odbijen kao neosnovan.

Kako je predlagač u svom zahtevu tražio i da se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih zaključkom o listi priznatih potraživanja, Privredni apelacioni sud je zaključio da u ovom postupku ne može da se odlučuje o pravu na naknadu materijalne štete, niti se primerena naknada iz Zakona o uređenju sudova može izjednačiti sa isplatom potraživanja stečajnog poverioca u konkretnom stečajnom postupku, pa je zahtev predlagača u ovom delu odbačen kao nedozvoljen. Ovim se ne dira u pravo predlagača da pravo na naknadu materijalne štete ostvaruje u postupku po ustavnoj žalbi, pred Ustavnim sudom Republike Srbije.

Vrhovni kasacioni sud, nalazi da je Privredni apelacioni sud, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno primenio materijalno pravo kada je doneo pobijano rešenje. Razloge koji su navedeni u ožalbenom rešenju kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, pa ih nije potrebno posebno ponavljati.

Navodi žalbe predlagača se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Predlagač u žalbi ističe da stečajni postupk još uvek nije okončan a imovina nije prodata u razumnom roku, da se nepotrebno čekalo pet godina na prodaju, da je sva imovina koja je unovčena u razumnom roku otišla na naknadu troškova stečajnom upravniku, te da je postupak stečaja nepotrebno i smišljeno odugovlačen pogotovu od 01.05.2011. godine, što ima za posledicu oštećenje poverilaca, uključujući i žalioca. Predlagač smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu pripada naknada za povredu tog prava.

Ovi navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani zato što je Privredni apelacioni sud u svojoj odluci jasno naveo i obrazložio zaključak, da se postupak sprovodi u skladu sa zakonom, opisao sve preduzete radnje i aktivnosti a ni sud ni stečajni organi ne mogu uticati na brzinu unovčenja imovine, jer to zavisi od ekonomskih i tržišnih uslova. Isto tako sud a ni stečajni organi ne mogu uticati na procenat namirenja poverilaca jer sve to zavisi od cene po kojoj će se izvršiti prodaja stečajne mase na tržištu. Ceneći postupanje i aktivnost Privrednog suda u Kraljevu u sprovođenju stečajnog postupka, Privredni apelacioni sud je pravilno zaključio da su do sada u ovom postupku blagovremeno preduzimane neophodne radnje i aktivnosti, koje su bile u nadležnosti suda i stečajnih organa i nije bilo propusta koji bi doveli do odugovlačenja postupka, krivicom suda.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud koji postupa u ovom slučaju kao drugostepeni sud, nalazi da je pravilan zaključak Privrednog apelacionog suda da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

To su razlozi na osnovu kojih je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu 1. izreke.

Obzirom da predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, ne pripada mu pravo na troškove žalbenog postupka, zbog čega je saglasno odredbi člana 165. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu 2. izreke.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.