.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž r 5/2014
02.10.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Branislave Apostolović i Spomenke Zarić, članova veća, u predmetu po zahtevu predlagača D.M. iz V., …, radi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača na rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4r – 258/14 od 20.08.2014. godine, u sednici održanoj dana 02.10.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4r – 258/14 od 20.08.2014. godine i predmet vraća tom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4r – 258/14 od 20.08.2014. godine odbijen je zahtev predlagača kojim je tražio da se utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vršcu P1-92/2013 i predlagaču odredi naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 138.000,00 dinara.
Protiv ove odluke Apelacionog suda u Beogradu predlagač je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga iz člana 373. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14).
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 386. stav 1. i 3. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku – ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da je žalba predlagača osnovana.
Prema razlozima pobijane odluke predlagač je u svojstvu tužioca podneo tužbu 23.05.2013. godine Osnovnom sudu u Vršcu koja je zavedena pod brojem P1 92/2013 protiv tuženih Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu i A.V. iz V. direktora filijale NSZ V. radi utvrđenja diskriminatorskog ponašanja prema predlagaču, da se rešenjem od 20.01.2014. godine Osnovni sud u Vršcu oglasio stvarno nenadležnim i spis ustupio Višem sudu u Pančevu kao prvostepenom sudu kao i da je navedeno rešenje potvrđeno 11.03.2014. godine odlukom Višeg suda u Pančevu kao drugostepenog suda. Prvo ročište zakazano je za 08.10.2013. godine. U toku postupka Osnovni sud u Vršcu je odredio vremenski okvir od godinu dana za rešavanje ovog predmeta i predvideo održavanje tri ročišta radi izvođenja dokaza. Po ustupanju predmeta Višem sudu u Pančevu taj sud je 20.05.2014. godine zakazao prvo ročište za 08.09.2014. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja Apelacioni sud u Beogradu je zaključio da zahtev predlagača za suđenje u razumnom roku nije osnovan budući da je osnovni sud radnje preduzimao u razumnom roku, da je dostavio tužbu na odgovor i određivao ročišta na kojima su stranke raspravljale a da se nadležnim oglasio zbog promene zakona u toku ovoga spora.
Žalbom predlagača se osnovano ukazuje da su razlozi prvostepenog suda nejasni i protivrečni i da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
Prema odredbama člana 8a. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/04, 104/09, 111/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13), stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno je odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije koja se neposredno primenjuje i tumači saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava kao i praksom međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje u smislu člana 18. stav 1. i 3. Ustava Republike Srbije.
Zato ocena o trajanju postupka radi ostvarenja nekog prava i pojam razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a naročito složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu ponašanja podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak, prirode zahteva i značaja zahteva za podnosioca. Pri tom, promena zakona u pogledu nadležnosti za postupanje u pojedinim sporovima ne predstavlja razlog za opravdano produženje trajanja postupka. Naročito što je bilo neophodno prirodu zahteva predlagača oceniti i prema odredbama Zakona o zabrani diskriminacije koje propisuju hitnost ovakvih predmeta radi sudske zaštite zbog diskriminacije i pravila o teretu dokazivanja u ovakvoj vrsti sporova, pa je saglasno tome trebalo oceniti da li se radi i prioritetnom predmetu koji zahteva preduzimanje sudskih radnji u kraćim rokovima a potom oceniti da li zakazivanje ročišta od strane višeg suda na rok od četiri meseca u prioritetnom predmetu zadovoljava standard pravičnog suđenja u razumnom roku ili ne.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 401. stav 1. tačka 3. ZPP ukinuo pobijanu odluku i odlučio kao u izreci.
U ponovnom postupku Apelacioni sud u Beogradu će otkloniti rečene nedostatke i doneti zakonitu i pravilnu odluku.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
