O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“ broj 40/15).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 27.02.2015. godine, ovde predlagač, kao tužilja, podnela je tužbu sa osnovnim zahtevom da se utvrdi da su ništavi ugovor o kreditu zaključen 29.05.2007. godine, aneks ugovora zaključen 29.05.2007. godine, aneks broj 1 zaključen 24.12.2007. godine, aneks broj 2 zaključen 04.06.2011. godine i aneks broj 3 ugovora zaključen 26.09.2013. godine, zaključeni između tužene kao davaoca kredita i tužilje kao korisnika kredita. Prvim eventualnim tužbenim zahtevom je tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 2. stav 6. ugovora o kreditu, bliže označenom u tom delu tužbenog zahteva. Drugim eventualnim tužbenim zahtevom je tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 2. stav 6. ugovora o kreditu, te da se tužena obaveže da joj isplati 1.829,05 CHF u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate sa pripadajućom kamatom. Presudom Višeg suda u Beogradu P 342/15 od 01.12.2016. godine, odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje i protiv presude parnične stranke su izjavile žalbe 22.12.2016. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 2697/17 od 09.06.2017. godine, predmet je vraćen Višem sudu u Beogradu radi dostavljanja primerka žalbe tužene punomoćniku tužilje. Viši sud u Beogradu je predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu 17.11.2017. godine. Tužena je podneskom od 24.05.2019. godine, predložila prekid postupka u ovoj parnici. Rešenjem Apelacinog suda u Beogradu Gž 6880/17 od 04.07.2019. godine, predmet P 342/15 je vraćen Višem sudu u Beogradu radi ocene ispunjenosti uslova za prekid postupka. Viši sud u Beogradu je predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu 20.09.2019. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu od 03.10.2019. godine, predmet P 342/15 je vraćen Višem sudu u Beogradu radi odlučivanja o predlogu tužene za prekid postupka. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 342/15 od 22.11.2019. godine, odbijen je predlog tužene za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari kao neosnovan i predmet je primljen u Apelacioni sud u Beogradu 13.01.2020. godine, radi odlučivanja o žalbama parničnih stranaka. Predlagač je 29.01.2020. godine, podnela prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacinog suda u Beogradu Gž 6880/17.

Polazeći od svega prethodno navedenog, prvostepeni sud je, primenjujući merilo propisano članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u smislu člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, zaključio da prigovor nije osnovan, imajući pri tom u vidu da Apelacioni sud u Beogradu o podnetoj žalbi nije odlučivao u roku od devet meseci, ali da ne postupanje po instruktivnim rokovima, odnosno u roku za postupanje drugostepenog suda propisanim članom 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, ne dovodi automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i nedozvoljava odvojeno posmatranje tog roka u odnosu na celokupni postupak.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti zaključak Apelacionog suda u Beogradu, da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“- Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Naime, postupak u ovoj pravnoj stvari je iniciran tužbom podnetom 27.02.2015. godine i radi se o sporu za utvrđenje ništavosti ugovora o kreditu u kome je prvostepena presuda doneta u roku od godinu dana i osam meseci. Protiv navedene presude tužilja i tužena su izjavile žalbe 22.12.2016. godine, i predmet je primljen u Apelacioni sud u Beogradu 05.05.2017. godine, nakon čega je predmet više puta vraćan prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 342/15 od 22.11.2019. godine, odbijen je predlog tužene za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari kao neosnovan i predmet je primljen u Apelacini sud u Beogradu 13.01.2020. godine, radi odlučivanja o žalbama parničnih stranaka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepeni sud nije imao u vidu celinu postupka kada je odlučivao o prigovoru, pa je zato pogrešan zaključak da je prigovor neosnovan. Naime, radi se o parničnom postupku radi utvrđenja i sticanja bez osnova, koji je pokrenut tužbom od 27.02.2015. godine. Parnični postupak i dalje traje zbog čega je predlagač i dalje u neizvesnosti o konačnom ishodu tražene pravne zaštite. Blagovremeno okončanje jedne faze parničnog postupka nema nikakvog značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u pojedinim stadijumima postupka ili ako postupak u celini nerazumno dugo traje.

Propust prvostepenog suda otklonio je Vrhovni kasacioni sud , tako što je na utvrđeno činjenično stanje primenio citirane odredbe Ustava RS, Evropske konvencije i zakona i odlučio kao u izreci. Polazeći od činjenice da se radi o postupku koji je pokrenut 27.02.2015. godine, a da ni posle više godina nije okončan, posebno imajući u vidu prirodu spora, celokupno trajanje postupka pred drugostepenim sudom, a kod činjenice da je propustom drugostepenog suda koji nije odlučio o žalbama parničnih stranaka u periodu dužem od tri godine, period potreban za odlučivanje o zahtevima stranke nepotrebno dodatno prolongiran, ocena je ovog suda da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred drugostepenim sudom. Naime, znatna dužina trajanja postupka pred drugostepenim sudom (duže od tri godine) je dovoljna činjenica za izvođenje zaključka da postupak nerazumno dugo traje. Takođe, pravo predlagača je povređeno, jer sudovi ni nakon više godina od početka suđenja nisu uspeli da pravnosnažno okončaju spor, a žalbeni sud je morao brže da postupa. Pošto je postupak nerazumno dugo trajao i još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući sve izneto u vidu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž 6880/17 .

Takođe, sudija izvestilac je dužan da preduzme sve radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Sudija

Jelena Borovac, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić