.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 22/2021
16.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Dragana Marinković, u predmetu predlagača AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Predrag Stanojević, advokat iz ..., u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 6/21 od 03.08.2021. godine, doneo je dana 16.09.2021. godine
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Nišu R4 g 6/21 od 03.08.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R4 g 6/21 od 03.08.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor predlagača za utvrđenje da je predlagaču u predmetu Apelacionog suda u Nišu Gž 2047/21 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da se naloži postupajućem sudiji da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja odluči o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P 2315/16 od 08.05.2019. godine i dopunske presude istog suda od 21.01.2020. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev podnosioca prigovora za naknadu troškova ovog postupka.
Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavila žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu članova 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82... „Službeni glasnik RS“ broj 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa kasnijim izmenama i dopunama) i našao da žalba predlagača nije osnovana.
U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a neosnovano se žalbom predlagača ukazuje na bitnu povredu postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe. Izreka pobijanog rešenja je jasna i neprotivrečna iznetim razlozima o bitnim činjenicama, koji su jasni i saglasni stanju u predmetu o razvoju postupka u vremenu.
Prema razlozima pobijanog rešenja predlagač je 26.07.2021. godine podnela prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Nišu Gž 2047/21. Postupak u ovom predmetu pokrenut je tužbom radi utvrđenja prava svojine koja je podneta 23.06.2016. godine i po sprovednom dokaznom postupku (saslušanje stranaka i veštačenje od strane veštaka geodetske struke) doneta je prvostepena presuda 08.05.2019. godine koja je tužiocu dostavljena 03.06. a tuženom 06.06.2019. godine. Protiv navedene presude žalbe su izjavili tužilac 17.06.2019. a tuženi 14.06.2019. godine i predmet je dostavljen drugostepenom sudu 02.08.2019. godine radi odlučivanja o žalbama. Rešenjem drugostepenog suda Gž 3847/19 od 06.08.2019. godine predmet je vraćen prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka (s obzirom da je tužilja podnela zahtev za donošenje dopunske presude) i dostavljen prvostepenom sudu 15.08.2019. godine. Prvostepeni sud je 21.01.2020. godine doneo dopunsku presudu nakon čega je predmet ponovo dostavljen drugostepenom sudu 30.06.2021. godine i zaveden pod brojem Gž 2047/21. Polazeći od navedenog, pobijanim rešenjem je odbijen prigovor predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku sa ocenom da postupak od podnošenja inicijalnog akta do podnošenja prigovora traje nešto duže od 5 godina, da se može smatrati složenim s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja je bilo potrebno raspraviti (imajući u vidu da je izveden dokaz veštačenjem i saslušanjem stranaka), a da su same stranke tokom postupka podnosile veći broj obrazloženih podnesaka, te da je prvostepeni sud preduzimao sve procesne radnje i mere koje su bile potrebne da bi se postupak sproveo bez odlaganja. Pored toga predmet je drugostepenom sudu (nakon otklanjanja procesnih nedostataka) dostavljen 30.06.2021. godine, pa kako do podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka nije protekao rok od 9 meseci u kom je drugostepeni sud dužan da odluči o izjavljenim žalbama (član 383. stav 2. ZPP), to podnosiocu prigovora u konkretnom slučaju nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud analizirajući dužinu trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka prvilno zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.
Po odredbi člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranaka koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju i ocena suda obuhvata celokupni sudski postupak od podnošenja tužbe (23.06.2016. godine) do izjavljivanja prigovora za ubrzanje drugostepenog postupka (26.07.2021. godine).
S obzirom da se prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pored ostalog i celokupno trajanje postupka, u tom smislu ukupno trajanje postupka u konkretnom slučaju od podnošenja inicijalnog akta do podnošenja prigovora za ubrzanje postupka (u trajanju od nešto više od 5 godina) nije nerazumno dug period i ne prekoračuje granice postupanja suda u razumnom roku u ovoj vrsti predmeta, pa pravo predlagača na suđenje u razumnom roku nije povređeno. Postupanje drugostepenog suda u konkretnom predmetu nakon dostavljanja spisa 02.08.2019. godine (Gž 3847/19), a zatim 30.06.2021. godine (Gž 2047/21) ukazuje da nije protekao instrukcioni rok od 9 meseci za odlučivanje o žalbama parničnih stranaka propisan odredbom člana 383. stav 2. ZPP.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a o žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova na osnovu člana 16. stav 4. navedenog zakona.
Zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen primenom člana 153. stav 1. i člana 165. ZPP u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspela u postupku po žalbi.
S U D I J A
Dragana Marinković, s.r.
Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
