Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u predmetu predlagača AA iz ... kod ..., čiji je punomoćnik Slobodan Dragutinović, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda R4 g 13/2020 od 25.08.2020. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Vrhovnog kasacionog suda R4 g 13/2020 od 25.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R4 g 13/2020 od 25.08.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 2237/2019. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. U žalbi je navela da je u pitanju postupak koji se vodi kod Višeg suda u Jagodini već sedam godina, da je na odluku drugostepenog suda uložena revizija koja je dostavljena Vrhovnom kasacionom sudu u maju 2019. godine, da po navedenoj reviziji još nije odlučeno, te da postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom traje dugo, zbog čega je predložila da Vrhovni kasacioni sud usvoji njenu žalbu i utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 16. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/05 od 07.05.2015. godine), Vrhovni kasacioni sud je bez ispitnog postupka, primenom člana 17. stav 4. istog Zakona, našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Vrhovnog kasacionog suda R4 g 13/2020 utvrđeno je da je predlagač podnela Vrhovnom kasacionom sudu prigovor radi utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 2237/2019. Odlučujući o podnetom prigovoru Vrhovni kasacioni sud je sproveo ispitni postupak, pa je uvidom u spise predmeta Rev 2237/2019 utvrdio da je presudom Višeg suda u Jagodini P 27/14 od 14.06.2017. godine delimično usvojen tužbeni zahtev, kao i da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4000/2017 od 23.11.2018. godine prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, a ukinuta u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Revizija na drugostpenu odluku je izjavljena 11.02.2019. godine, a spisi sa revizijom su dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu 29.05.2019. godine. Revizija sa predmetom predata je sudiji izvestiocu 04.06.2019. godine.

Analizirajući dužinu trajanja postupka Vrhovni kasacioni sud je zaključio da prigovor predlagača nije osnovan, te da se radi o parničnom postupku u kojem se sudi u granicama razumnog roka, odnosno da celokupni postupak od podnošenja tužbe (05.02.2014. godine), pa do odlučivanja o prigovoru traje u granicama razumnog roka navodeći da je prigovor radi ubrzanja postupka podnet 29.06.2020. godine, da su spisi sa revizijom dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu 29.05.2019. godine, da je nakon dostavljanja revizije proglašeno vanredno stanje 15.03.2020. godine (koje je ukinuto 06.05.2020. godine), kao i da su se saglasno Zaključku Visokog saveta sudstva od 18.03.2020. godine u toku trajanja vanrednog stanja održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganje u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji, zbog čega je postojala objektivna nemogućnost odlučivanja o reviziji u roku koji se navodi u prigovoru. Polazeći od izloženog ocenjeno je da postupak u celini traje u granicama razumnog roka i da u ovoj fazi postupka nema razloga da se sudu naloži ubrzano postupanje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je adekvatnom analizom dužine trajanja postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda pravilno zaključeno da prigovor predlagača nije osnovan. U konkretnom slučaju, pravilno je ocenjeno da celokupni postupak od podnošenja tužbe, pa do odlučivanja o prigovoru traje u granicama razumnog roka.

Polazeći od svih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio kao pravilnu ocenu ovog suda da predlagaču AA nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, dužina trajanja postupka je jedna od činjenica na osnovu koje se odlučuje o prigovoru za ubrzanje. Pravilna primena pravnog standarda suđenja u razumnom roku podrazumeva utvrđivanje skupa činjenica (složenost činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje podnosioca zahteva i državnih organa, itd.), među kojima ključni značaj ima činjenica dužine trajanja celokupnog postupka. Predlagač je u žalbi navela da se radi o predmetu koji se vodi kod Višeg suda u Jagodini već sedam godina. Kako je u konkretnom slučaju predmet ocene celokupan postupak, to je imajući u vidu činjenicu da je tužba podneta 05.02.2014. godine, da je nakon donošenja prvostepene presude Višeg suda u Jagodini P 27/14 od 14.06.2017. godine, presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4000/2017 od 23.11.2018. godine prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, a ukinuta u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, to su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi postupali efikasno i odluku o tužbenom zahtevu, kao i odluku o žalbi doneli u razumnim rokovima, pa je pravilan zaključak da prigovor predlagača nije osnovan jer se radi o parničnom postupku u kojem se sudi u granicama razumnog roka, odnosno da celokupni postupak od podnošenja tužbe, pa do odlučivanja o prigovoru traje u granicama razumnog roka, zbog čega nema razloga da se za sad utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku i da se nalaže mera za ubrzanje postupka.

Sud je cenio navode žalbe da su prošli rokovi za odlučivanje po reviziji u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev 2237/2019, i da se kao razlog za neodlučivanje ne može pozivati na vanredno stanje koje je trajalo nešto više od mesec dana, ali je našao da je isti neosnovan. Naime, rok za donošenje odluke propisan je u postupku pred drugostepenim sudom (član 383. stav 2. ZPP), ali ne i u postupku po vanrednim pravnim lekovima. Navedeni rok je po svojoj prirodi instruktivne prirode, te nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu. Osim navedenog, suprotno navodima žalbe nije bez uticaja činjenica da je rad sudova za vreme vanrednog stanja redukovan u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, zbog čega su se održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji, koji su taksativno navedeni u Zaključku, zbog čega je došlo i do zastoja u rešavanju predmeta po redosledu prijema predmeta u sudu, pri čemu treba imati u vidu i činjenicu da se u konkretnom slučaju ne radi o hitnom predmetu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno odbijen zahtev predlagača, pa je primenom člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić