U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Iz razloga pobijanog rešenja proizilazi da je postupak na koji se odnosi prigovor za ubrzavanje postupka, pokrenut tužbom koju je ovde predlagač, kao tužilac, predao Osnovnom sudu u Sjenici 07.10.2015. godine, radi naknade štete, protiv tuženih Republika Srbija, Policijska stanica Sjenica i BB, načelnika PS Sjenica. Naredbom suda od 02.11.2015. godine, tuženima je tužba dostavljena radi davanja odgovora na tužbu, tuženi BB je isti dostavio dana 26.11.2015. godine, a tužena Republika Srbija, dana 30.05.2016. godine. Pripremno ročište zakazano za 06.06.2016. godine nije održano iz razloga što je tužilac istog dana predao dokaze na kojima zasniva svoj tužbeni zahtev, a o kojima punomoćnik drugotuženog nije bio u mogućnosti da se odmah izjasni. Sledeće pripremno ročište je održano 22.08.2016. godine, prvo ročište za glavnu raspravu 20.09.2016. godine, a na narednom ročištu održanom 25.10.2016. godine, glavna rasprava je zaključena i doneta presuda P 538/15, a rešenjem pod istim brojem od 10.11.2016. godine, odbačen je kao nedozvoljen predlog tužioca za otvaranje rasprave. Protiv prvostepene presude žalbu je izjavio tužilac 22.11.2016. godine, da bi podneskom od 05.12.2016. godine, dopunio žalbene navode. Po izjavljenoj žalbi, spisi su dostavljeni Apelacionom sudu u Kragujevcu dana 26.12.2016. godine, koji je kao drugostepeni sud, rešenjem od 09.05.2017. godine, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje. Po prijemu predmeta 09.06.2017. godine, prvostepeni sud je zakazao glavnu raspravu za 02.10.2017. godine, da bi tužilac podneskom od 04.09.2017. godine uredio tužbeni zahtev. Na održanom ročištu je određeno izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra, pa je tužiocu naloženo da u depozit suda predujmi troškove veštačenja. U međuvremenu tužilac je podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, koji je rešenjem VF Predsednika Osnovnog suda u Sjenici od 11.10.2017. godine, odbijen kao neosnovan. Tužilac je izjavio žalbu 02.11.2017. godine na rešenje o izvršenju naplate sudske takse. Na narednom ročištu od 16.11.2017. godine, ponovo je naloženo tužiocu da uplati, odnosno predujmi troškove veštačenja sa upozorenjem na posledice propuštanja. Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Rž g br. 20/17 od 06.12.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača AA i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Sjenici R4 p 8/2017 od 25.10.2017. godine, kojim je odbijen kao neosnovan prigovor predlagača, odnosno tužioca, za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u pomenutom predmetu.

U daljem toku postupka, tužilac je uredio tužbeni zahtev, da bi podneskom od 26.12.2017. godine, ponovo istakao zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, koji je od strane predsednika suda odbačen kao nedozvoljen. Na ročištu od 09.01.2018. godine, zaključena je glavna rasprava i doneta presuda P 248/17. Podneskom od 23.01.2018. godine, tužilac je predložio donošenje dopunske presude, a 02.02.2018. godine izjavio žalbu na prvostepenu presudu, koju je dopunio podneskom od 05.02.2018. godine. Rešenjem suda od 23.02.2018. godine, odbijen je predlog tužioca za donošenje dopunske presude i spisi su dostavljeni Apelacionom sudu u Kragujevcu 04.06.2018. godine, koji je rešenjem od 26.06.2018. godine vratio spise prvostepenom sudu kako bi se odlučilo o žalbi tužioca izjavljena protiv rešenja o izvršenju o naplati sudske takse o kojoj je odlučeno rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru od 15.11.2019. godine. Spisi su ponovo vraćeni Apelacionom sudu u Kragujevcu 28.11.2019. godine, zavedeni pod brojem Gž 5270/19, koji do dana izjavljivanja prigovora 06.04.2020. godine, nije doneo odluku o izjavljenoj žalbi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanim rešenjem je odbijen prigovor predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa ocenom da je sud u prvostepenom postupku, imajući u vidu složenost predmeta, postupanje odnosno ponašanje predlagača, kao tužioca u tom postupku, preduzimao procesne radnje i donosio odluke u razumnom roku, te da u tom postupku nema povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao ni u postupku pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, dajući razloge za takvu svoju odluku koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Naime, odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/2006), propisano je da svako imao pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i prakse međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br.9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskih pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od navedenih materijalno pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o prigovoru predlagača pravilno ocenio sve utvrđene činjenice bitne za odluku u ovoj pravnoj stvari i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve napred navedene okolnosti. Činjenica da postupak pred drugostepenim sudom još uvek nije okončan, s obzirom da je u međuvremenu proglašeno vanredno stanje 15.03.2020. godine, te da je odlukom Narodne skupštine Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 65 od 06.05.2020. godine) ukinuto sa danom objavljivanja, nije od značaja, upravo iz napred navedenih razloga, odnosno postupanje drugostepenog suda za sada se ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Primenom člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja. Predlagaču nisu dosuđeni troškovi postupka, primenom člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP, u vezi člana 30. ZVP, jer u ovom postupku nije uspeo.

Sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić