Odredbom člana 15. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/15), propisano je da ako predsednik suda nije odlučio o prigovoru, žalba se podnosi u roku od 8 dana od dana kada je istekao rok od dva meseca od dana prijema prigovora. Na osnovu odredbe člana 18. stav 2. istog Zakona, predsednik neposredno višeg suda, rešenjem odbija žalbu i potvrđuje prvostepeno rešenje, usvaja žalbu i preinačuje prvostepeno rešenje, usvaja žalbu i odlučuje o prigovoru ili usvaja žalbu i dostavlja je nadležnom javnom tužilaštvu (član 19.).

Pošto je predlagač prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 podneo tom sudu 23.02.2022. godine, a predsednik Apelacionog suda u Beogradu o tom prigovoru nije odlučio u roku propisanom odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (dva meseca od dana prijema prigovora), sledi da je žalba predlagača osnovana.

Međutim, prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 6286/21 je neosnovan, pošto predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u tom predmetu.

Iz izveštaja sudije izvestioca, datog u smislu odredbe člana 9. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, sledi da je tužilac tužbu Višem sudu u Beogradu podneo 30.12.2015. godine, protiv tuženih Republike Srbije, BB i VV, radi naknade materijalne štete zbog nezakonitog rada organa tužene Republike Srbije, nastale nezakonitim brisanjem hipoteke konstituisane u korist tužioca na nepokretnostima, a u iznosu od 300.000 DEM, protivvrednost 153.387,56 evra, sa pripadajućom kamatom, kojom je obezbeđeno potraživanje tužioca na ime duga za iznos od 523.500,00 dinara. Tužena Republika Srbija je tužbu primila 08.01.2016. godine a odgovor na tužbu podnela 05.02.2016. godine. Tuženi BB i VV su odgovor na tužbu podneli 27.01.2016. godine. Viši sud u Beogradu je, rešenjem P 2196/15 od 23.03.2016. godine, odbio predlog tužioca za određivanje privremene mere, a pripremno ročište je održao 07.06.2016. godine na kom je određen vremenski okvir od dve godine i dva ročišta za glavnu raspravu. Ročište za glavnu raspravu zakazano za 10.11.2016. godine nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki, a naredno, zakazano za 12.04.2017. godine, otkazano je rešenjem suda. Naredno ročište zakazano za 11.04.2017. godine je održano i saslušan je tužilac. Na ročištu održanom 14.09.2017. godine, saslušana su tri svedoka, a naredno ročište zakazano je za 27.11.2017. godine. Podneskom od 01.11.2017. godine, tužilac je povukao tužbu prema tuženima BB i VV. Na ročištu održanom 27.11.2017. godine, glavna rasprava je zaključena, a presuda javno objavljena 11.12.2017. godine i ekspedovana iz suda 10.01.2018. godine. Tužena Republika Srbija je žalbu podnela 22.01.2018. godine, koja je punomoćniku tužioca dostavljena na odgovor 01.02.2018. godine. Tužilac je odgovor na žalbu tužene dostavio 09.02.2018. godine, a presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1555/18 od 28.05.2020. godine, ukinuta je presuda Višeg suda P 2196/15 od 27.11.2017. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Odluka je iz Apelacionog suda u Beogradu ekspedovana 11.09.2020. godine. Prvostepeni sud je ročište za glavnu raspravu održao 18.11.2020. godine i odredio vremenski okvir od jedne godine i dva – tri ročišta. Nakon uvida u spis Opštinskog suda u Lazarevcu P 493/2002, Viši sud je doneo rešenje P 1843/20 21.01.2021. godine, kojim je prekinuo postupak do okončanja postupka pred Osnovnim sudom u Lazarevcu P 493/2002. Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž 1311/21 od 17.03.2021. godine, ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu P 1843/20 od 21.01.2021. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak. Na ročištu održanom 01.07.2021. godine, zaključena je glavna rasprava, a presuda je iz Višeg suda u Beogradu ekspedovana 29.07.2021. godine. Protiv presude prvostepenog suda tužilac je žalbu izjavio 11.08.2021. godine, a tužena 12.08.2021. godine. Nakon donošenja rešenja o ispravci presude P 1843/20 od 01.07.2021. godine, predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu 16.11.2021. godine. U sednici veća održanoj 14.04.2022. godine doneta je odluka o žalbama stranaka čija izrada je u toku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku, u odredbi člana 10. stav 1.propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' - međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05 i 7/05, ''Službeni glasnik RS'' - međunarodni ugovori, br. 12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji prema svojim okolnostima imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebno i izuzetnu hitnost gde je realno kraće vreme trajanja postupka se može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada materijalne štete zbog nezakonitog rada tužene, koji nije hitan, jer se ne može smatrati slučajem koji ima poseban značaj za predlagača i koji zbog toga zahteva naročitu marljivost u postupanju, u smislu izuzetne hitnosti, a prema praksi Evropskog suda za ljudska prava koju prihvata Vrhovni kasacioni sud. Ukupno trajanje postupka od 6 godina i dva meseca od dana podnošenja tužbe sudu 13.12.2015. godine do dana podnošenja prigovora predlagača radi ubrzanja postupka Apelacionom sudu u Beogradu (23.02.2022. godine) nije nerazumno dugo, imajući u vidu da nije bilo perioda neaktivnosti u postupanju sudova, kako prvostepenog tako i drugostepenog, pošto su ročišta redovno zakazivana i održavana, a prvostepeni postupak okončan u roku određenom vremenskim okvirom za njegovo sprovođenje (član 308. stav 3. Zakona o parničnom postupku). Drugostepeni sud je doneo odluku o žalbama parničnih stranaka, pa nema razloga za nalaganje preduzimanja procesnih radnji radi ubrzavanja postupka, u smislu odredbe člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 18.stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

na osnovu odredbe člana 21. Zakona o zaštiti

prava na suđenje u razumnom roku

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić