Prema utvrđenom činjeničnom stanju stanju, dana 29.11.2011. godine, ovde predlagač, kao tužilac, podneo je tužbu radi naknade štete zbog izostale zarade za period od 01.02.2007. godine do 31.12.2008. godine, radi naknade štete za neisplaćeni godišnji odmor i razliku naknade štete za neiskorišćen godišnji odmor za 2007., 2008., 2009., 2010. i 2011. godinu, te zahtev za uplatu pripadajućih poreza i doprinosa. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 5704/11 od 02.04.2015. godine, odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca, a protiv iste presude stranke su izjavile žalbu. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 broj 2857/15 od 13.12.2016. godine, ukinuta je prvostepena presuda i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje. Na ročištu održanom pred prvostepenim sudom 23.11.2017. godine, doneta je presuda P1 broj 303/17, protiv koje su stranke izjavile žalbu, s tim što je tuženi tražio donošenje dopunske presude u pogledu kompenzacionog prigovora. Predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu 13.03.2018. godine i zaveden pod brojem Gž1 848/18. Na sednici veća održanoj dana 23.05.2018. godine, doneta je odluka da se u ovoj pravnoj stvari otvori rasprava i određeno ročište za glavnu raspravu za 03.10.2018. godine. Na ovoj raspravi doneto je rešenje da se spis vrati Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi odlučivanja o kompenzacionom prigovoru i zahtevu za ispravku presude. Prvostepeni sud je doneo dopunsku presudu P1 broj 303/17 od 28.11.2019. godine, kojom je odbio kompenzacioni prigovor, a protiv iste presude žalbu je izjavio tuženi, dok je tužilac dostavio odgovor na žalbu. Spis je, potom, vraćen Apelacionom sudu u Beogradu 09.05.2019. godine, kada je zaveden pod novim brojem Gž1 11295/19, dok je predmet Gž1 848/18 razveden kao rešen na drugi način zbog proteka roka od tri meseca. Rasprava u predmetu Gž1 11295/19 zakazana je za 12.06.2019. godine, a predloženi rok za rešavanje predmeta je tri održane rasprave.

Polazeći od svega prethodno navedenog, prvostepeni sud je, primenjujući merilo propisano članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te imajući u vidu član 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, zaključio da prigovor nije osnovan, posebno imajući u vidu činjenicu da nije prekoračen rok za postupanje drugostepenog suda propisan članom 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pri čemu treba imati u vidu i činjenicu da je Apelacioni sud u Beogradu zakazao raspravu u ovom predmetu već nakon proteka roka od dva i po meseca od prijema predmeta u sud.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti zaključak Apelacionog suda u Beogradu, da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Naime, nije sporan navod iz obrazloženja prvostepenog rešenja da je od trenutka prijema predmeta u Apelacioni sud u Beogradu do dana većanja protekao period od dva i po meseca i da isti predstavlja razumno prihvatljiv period za odlučivanje, posebno imajući u vidu odredbu člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, nezavisno od prethodno konstatovanog, stoji i činjenica da je postupak u ovoj pravnoj stvari iniciran tužbom podnetom 29.11.2011. godine, da se radi o sporu iz radnog odnosa radi isplate zarade, koji je po svojoj prirodi hitan i zatheva hitno postupanje, te da je u periodu od gotovo 8 godina doneta prvostepena presuda. U ponovnom postupku, nakon ukidanja presude, prvostepeni sud je doneo presudu 23.11.2017. godine, ali je propustio da odluči o svim zahtevima stranaka, a zatim i o predlogu za donošenje dopunske presude, što je uslovilo odluku Apelacionog suda u Beogradu od 23.05.2018. godine da spise vrati Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi odlučivanja o konpenzacionom prigovoru i zahtevu za ispravku presude, što je prvostepeni sud i učinio donošenjem dopunske presude od 28.11.2018. godine. Spis je, zatim, iznova vraćen Apelacionom sudu u Beogradu 09.05.2019. godine, da bi glavna rasprava u istom bila zakazana za 12.06.2019. godine, a predloženi vremenski okvir za rešavanje predmeta je na tri održane rasprave.

Kod ovakvog stanja stvari, a posebno imajući u vidu prirodu spora, celokupno trajanje postupka pred prvostepenim sudom, te činjenicu da je propustom prvostepenog suda koji nije odlučio o svim zahtevima stranaka i nije doneo dopunsku presudu, period potreban za odlučivanje o zahtevima stranaka nepotrebno dodatno prolingiran, ocena je ovog suda da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred prvostepenim sudom.

Imajući sve izneto u vidu, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1 br. 303/17.

Takođe, imajući u vidu da je drugostepeni sud zakazao raspravu radi donošenja odluke o zahtevima stranaka, te da je određen vremenski okvir u smislu člana 383. stav 5. Zakona o parničnom postupku, to izrekom rešenja nije utvrđen period u kom je sudija izvestilac dužan da preduzme radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić