Vrhovni kasacioni sud, sudija Slađana Nakić Momirović, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača zbog neodlučivanja o prigovoru predlagača od 11.06.2020. godine usled povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/19 i o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 r 4/20 od 03.08.2020. godine, dana 17.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu R4 r 4/20 od 03.08.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba predlagača zbog neodlučivanja o prigovoru predlagača od 11.06.2020. godine usled povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/19.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je Apelacionom sudu u Novom Sadu dana 11.06.2020. godine podneo prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/19.

Predlagač je nakon toga, dana 24.08.2020. godine, izjavio žalbu zbog neodlučivanja o prigovoru podnetom 11.06.2020. godine radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/19.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem R4 r 4/20 od 03.08.2020. godine, odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/19.

Predlagač je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijano rešenje, na osnovu člana 16. i 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), odlučeno je da žalba predlagača nije osnovana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je sproveo ispitni postupak, pa je, odlučujući o podnetom prigovoru radi ubrzanja postupka od 11.06.2020. godine, utvrdio da je predlagač podneo tužbu protiv tuženog 01.02.2010. godine Osnovnom sudu u Loznici, radi utvrđenja da je sa tuženim zaključio Ugovor o radu na neodređeno vreme, poništaja rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezivanja tuženog na naknadu štete. Prvostepeni postupak je okončan presudom Osnovnog suda u Loznici P1 286/10 od 11.01.2012. godine. Drugostepeni sud je rešenjem Gž1 7356/13 od 15.04.2016. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Loznici P1 286/10 od 11.01.2012. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje koji je prvostepenu presudu doneo 23.02.2018. godine. Tužilac je izjavio žalbu na ovu presudu kao i tuženi pa je potom pred drugostepenim sudom vođen postupak po žalbama. Spisi predmeta su dostavljeni nadležnom apelacionom sudu 29.05.2018. godine, koji je rešenjem od 04.06.2018. godine vratio spis prvostepenom sudu radi odlučivanja o predlogu tužioca za donošenje dopunske presude. Prvostepeni sud je dana 06.07.2018. godine doneo rešenje kojim je konstatovano da tužba tužioca, u delu zahteva kojim je tražio da se tuženi obaveže da ga vrati na posao povučena, odbačen je i predlog tužioca za donošenje dopunske presude kao neblagovremen. Navedeno rešenje je dostavljeno punomoćniku tužioca 11.07.2018. godine, a punomoćniku tuženog 12.07.2018. godine i protiv ovog rešenja je izjavljena žalba. Postupak pred drugostepenim sudom je okončan dana 25.06.2020. godine kada je odlučeno o žalbama parničnih stranaka i doneta odluka a predmet je iz nadležnog apelacionog suda ekspedovan prvostepenom sudu dana 24.07.2020. godine.

U toku ovog postupka je predlagač tražio zaštitu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, pa je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 r 445/14 od 15. juna 2016. godine utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Loznici, a koji period obuhvata i delom postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je ocena nižestepenog suda o neosnovanosti prigovora, pri čemu je sud vodio računa o svim kriterijumima za ocenu trajanja razumnog roka primenom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku propisana su u članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prema kome se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja bi bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Imajući u vidu citirane odredbe predlagač je imao Ustavom zajemčena prava da se o njegovom zahtevu reši na navedeni način.

Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenog suda da u toku predmetnog postupka nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku s obzirom na složenost ove pravne stvari i ukupno trajanje postupka. Ovo posebno stoga što je u ovom parničnom postupku već utvrđena povreda prava predlagača na suđenje u razumnom roku i pružena mu je satisfakcija u vidu određivanja primerene naknade i to rešenjem R4 r 445/14 od 15. juna 2016. godine. Od momenta kada je utvrđena povreda prava predlagača na suđenje u razumnom roku, pa do podnošenja novog zahteva za zaštitu prava, imajući u vidu sve navedene kriterijume, po pravilnom zaključku iz pobijanog rešenja, nije došlo do nove povrede ovog prava. Stoga su suprotni navodi žalbe predlagača neosnovani.

Iz navedenih razloga je na osnovu člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Prema članu 14. stav 1. Zakona o zaštiti o pravu na suđenje u razumnom roku, stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora. Pošto je o prigovoru odlučeno u roku kraćem od dva meseca od dana prijema prigovora, u skladu sa članom 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, žalba zbog neodlučivanja nije dozvoljena, pa je stoga doneta odluka kao u drugom stavu izreke.

Sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić